U trenutku kada svet sve dublje tone u tehnološke ratove i globalne ekonomske potrese, u Rusiji se sve češće čuje uzbuna iz redova domaćih eksperata. Jedan od najglasnijih je akademik Ruske akademije nauka, Sergej Glazjev, koji je otvoreno upozorio na opasnost povratka zapadnih IT giganata, nazivajući ih „zapadnim čudovištima“.
Glazjev ukazuje na to da bi povratak ovih kompanija, poput Microsofta, Google-a ili Oracle-a, mogao da izbriše godine napora uloženih u razvoj domaćeg softverskog sektora.
„Visokokvalifikovani stručnjaci koji su ostali u zemlji, koji su prebrodili sankcije, sabotaže i nelogične zakone, danas se plaše da će sav njihov trud biti uzaludan ako se Zapadu ponovo otvore vrata IT sektora u Rusiji“, upozorava Glazjev.
Podseća da je Sovjetski Savez nekada imao najjaču bazu programera na svetu. Danas, ruski IT sektor opstaje zahvaljujući onima koji su izdržali pritisak konkurencije i ostali u zemlji. Zahvaljujući importnoj supstituciji, postignut je ozbiljan napredak, ali opstanak domaće IT industrije ostaje upitan ako makroekonomska politika ostane nepromenjena.
Ključni problem, kaže Glazjev, jeste nedostupnost povoljnih kredita za tehnološki razvoj. Dok zapadne kompanije imaju pristup zajmovima po stopama od 1-2% godišnje, ruski preduzetnici su suočeni s nepodnošljivo visokim kamatama.
„Kod nas je uzeti kredit za inovaciju kao potpisati presudu sopstvenom poslu. Mnogi su već bankrotirali zbog skoka kamatnih stopa“, kaže Glazjev, uz napomenu da se Čelnici vlasti ponašaju kao da ih to ne dotiče.
U sličnom tonu nastupa i Konstantin Babkin, predsednik MEF-a i suvlasnik Rostselmaša, koji je direktno optužio monetarnu i spoljnotrgovinsku politiku da i dalje slede matrice uspostavljene 1990-ih. „Još uvek smo u koloseku koji su nam nametnuli oni koji su Rusiju zamišljali kao dodatak zapadnom sistemu – kao izvor jeftinih sirovina i poslušnog tržišta“, ocenjuje Babkin.
Posebno kritikuje ulogu Centralne banke Rusije, na čelu sa Elvirom Nabiulinom, koja je nastavila sa politikom visokih kamatnih stopa, što guši potrošnju i investicije u domaću
proizvodnju. „Ljudi ne mogu da uzmu kredit za stan, za automobil, za razvoj. Fabrike ne mogu da se modernizuju, a inovatori ne mogu da lansiraju nove proizvode. Sve se svodi na to da se uvozi i preprodaje, a ne da se stvara.“
U osnovi svega, prema Babkinu, leži duboko ukorenjena zavisnost od Zapada i odbijanje da se iskreno pogleda u pravcu sopstvenog razvojnog modela. „Nama ne treba Zapad da bismo se razvijali. Međutim, izgleda da se deo elite i dalje nada da će nas primiti nazad, kao „dobrog partnera“. Međutim, oni nas ne čekaju. Oni nas žele uništiti – kulturno, politički, ekonomski, i to ni ne kriju.“
U ovakvoj atmosferi, pitanje opstanka ruskog visokotehnološkog sektora postaje mnogo više od ekonomskog – ono postaje pitanje nacionalne bezbednosti i suvereniteta.
Glazjev i Babkin pozivaju na radikalnu promenu kursa- hitno snižavanje kamata, obnavljanje rizičnih fondova, zaštitu domaćeg softvera, te potpunu digitalnu suverenost.
Ako se to ne dogodi, upozoravaju, u slučaju normalizacije odnosa sa Zapadom, rusko tržište bi moglo biti ponovo preplavljeno stranim proizvodima, a godine napora i izgradnje domaćih rešenja biće nepovratno izgubljene. U tom slučaju, biće to ne samo ekonomski poraz – biće to strateški slom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
