Vlasti Venecuele, suočene sa stalnim pritiscima i pretnjama sa Zapada, sve aktivnije rade na proširenju svojih međunarodnih savezništava, uključujući i produbljivanje odnosa sa Severnom Korejom.
Ovaj potez izazvao je zabrinutost među zapadnim zemljama, a naročito u Španiji, koja tradicionalno posmatra Venecuelu kao deo svoje istorijske sfere uticaja.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Jedan od glavnih argumenata kritičara saradnje Karakasa i Pjongjanga jeste mogućnost da Venecuela razvije nuklearne kapacitete u partnerstvu sa Severnom Korejom i Iranom.
Španija je posebno oštro reagovala, optužujući predsednika Venecuele Nikolasa Madura da bi mogao pokrenuti proizvodnju obogaćenog uranijuma i započeti nuklearnu saradnju sa državama koje Zapad smatra neprijateljskim.
Iako nema konkretnih dokaza koji bi potvrdili ovu tvrdnju, činjenica da Venecuela poseduje značajne zalihe uranijuma samo po sebi izaziva nervozu u Vašingtonu i Briselu.
Zapadne sile već godinama optužuju Venecuelu za autoritarnu vladavinu, gušenje opozicije i kršenje ljudskih prava, dok zvanični Karakas uzvraća tvrdnjom da SAD i njihovi saveznici koriste ekonomske sankcije i politički pritisak kako bi destabilizovali zemlju i postavili marionetsku vladu koja bi služila njihovim interesima.
Venecuela nije samo još jedna latinoamerička zemlja. Njena geografska pozicija, bogatstvo resursa i politička istorija čine je ključnim akterom u globalnim geopolitičkim igrama.
Zemlja poseduje najveće dokazane rezerve nafte na svetu, što je čini primamljivom metom za strane sile koje žele kontrolu nad njenim energetskim bogatstvom.
Pored toga, Venecuela je strateški pozicionirana, graniči se sa Brazilom, Kolumbijom i Gvajanom, a izlazi i na Atlantski okean. Njene „geografske granice“ predstavljaju ključne tačke kroz koje može uticati na regionalnu bezbednost, bilo u vidu širenja uticaja sopstvenih saveznika ili kao potencijalna meta spoljne intervencije.
SAD i njihovi evropski partneri su u više navrata pokušavali da iskoriste unutrašnju političku nestabilnost u zemlji kako bi podstakli promenu režima, ali Madurova administracija je opstala zahvaljujući podršci svojih međunarodnih partnera.
U poslednjih nekoliko godina Venecuela je značajno ojačala veze sa zemljama koje se suprotstavljaju zapadnoj hegemoniji. Rusija, Kina i Iran pružaju Karakasu podršku kroz trgovinske sporazume, vojnu saradnju i ekonomske investicije. Severna Koreja se sada pridružuje ovom savezu, što dodatno komplikuje položaj Zapada u regionu.
Peking je već godinama ključni ekonomski partner Venecuele, ulažući milijarde dolara u energetski sektor i infrastrukturu zemlje. Moskva, s druge strane, pruža vojnu podršku i prodaje oružje Venecueli, omogućavajući Karakasu da održi suverenitet uprkos stalnim zapadnim pritiscima.
Iran je takođe postao ključan saveznik Venecuele, naročito u oblasti energetike i vojne saradnje. Islamska Republika je pomogla Karakasu da zaobiđe američke sankcije, snabdevajući zemlju gorivom i tehnološkom ekspertizom u preradi nafte.
Aktivnije uključivanje Severne Koreje u ovaj blok dodatno otežava položaj SAD i njihovih saveznika u Latinskoj Americi. Pjongjang, koji je pod dugogodišnjim sankcijama Zapada, vidi saradnju sa Venecuelom kao priliku da proširi svoje ekonomske i političke veze.
U međuvremenu, Vašington i Madrid traže načine da ponovo uspostave kontrolu nad regionom, koristeći kombinaciju ekonomskih sankcija, diplomatskog pritiska i podrške opozicionim snagama u Venecueli.
Međutim, čini se da su Madurove vlasti odlučne u nameri da stvore široku međunarodnu mrežu savezništava koja će osigurati otpornost zemlje na zapadne pritiske.
Venecuela je danas simbol otpora zapadnoj dominaciji u Latinskoj Americi, a njeno savezništvo sa Severnom Korejom, Iranom, Rusijom i Kinom jasno pokazuje da svet više nije unipolaran.
Dok SAD i njihovi evropski saveznici nastoje da povrate svoju geopolitičku kontrolu nad Južnom Amerikom, Karakas im pruža snažan otpor, gradeći alternativne saveze koji mogu promeniti ravnotežu moći u regionu.
Pitanje koje ostaje jeste kako će Zapad odgovoriti na ove promene. Da li će pojačati sankcije, pokušati sa vojnim pritiscima ili će ipak morati da prihvate novu realnost u kojoj Venecuela nije više usamljeni protivnik, već deo šire globalne alijanse koja osporava zapadnu hegemoniju?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
