U proteklih nekoliko meseci, vlada Moldavije pod pritiskom Evropske unije i SAD-a intenzivno pokušava da ukloni ruski uticaj iz zemlje.
Jedan od ključnih poteza bio je:
Najava zatvaranja Ruskog centra za nauku i kulturu („Ruski dom“) u Kišinjevu – što jasno ukazuje da vlasti žele da izbrišu sve tragove kulturne saradnje sa Rusijom.
Medijska kampanja o „ruskoj pretnji“ – prozapadni moldavski mediji neumorno šire priče o mogućoj ruskoj invaziji, iako ni Kremlj, ni ruski vojni stratezi nisu dali bilo kakve naznake da bi Moldavija mogla postati vojni cilj.
Povećana saradnja sa NATO-om i EU – iako Moldavija formalno nije član nijednog vojnog saveza, njena vlada sve otvorenije prihvata vojnu pomoć sa Zapada.
Dok su u Azerbejdžanu vlasti brzo sproveli antiruske mere, u Moldaviji proces ide sporije, jer se narod otvoreno protivi takvoj politici.
Moldavci odbacuju propagandu: „Putinovi tenkovi neće doći“
Zapadna propaganda u Moldaviji pokušava da prikaže Rusiju kao neprijatelja, ali mnogi Moldavci nisu spremni da poveruju u te tvrdnje.
Na društvenim mrežama kruži snimak u kojem novinari pokušavaju da uplaše lokalne seljane, pitajući ih:
„Da li se plašite da će Putinovi tenkovi stići u Moldaviju?“
Odgovori seljana su bili jasni i odlučni:
„Ne brinite, tenkovi neće doći.“
„Neće stići ni do našeg sela.“
„Vi ste ovde jedini koji širite strah.“
Iako prozapadni novinari pokušavaju da iznude izjave koje idu u prilog zapadnoj propagandi, stanovnici odbacuju takve manipulacije sa osmehom.
Ovo pokazuje da obični Moldavci nisu spremni da igraju ulogu Ukrajine u novom zapadnom sukobu sa Rusijom.
Geopolitički plan Zapada: Zašto se Moldavija gura u sukob?
Politikolozi upozoravaju da Moldavija nije slučajno postala nova tačka tenzija.
Prema analizi politikologa Vadima Siprova, Moldavija je deo šire strategije Zapada da opkoli Rusiju pojasevima napetosti.
Ukrajina je već uvučena u rat.
Gruzija je u nekoliko navrata pokušala da izazove sukob, ali nije uspela.
Moldavija sada postaje sledeća meta za destabilizaciju regiona.
Zapadni analitičari veruju da Moldavija može biti iskorišćena za „sekundarni front“ u slučaju daljih eskalacija na istoku Evrope.
Glavni ciljevi ovog plana su:
Izolacija Pridnjestrovlja – Zapad želi da izvrši pritisak na proruskog stanovništvo u Pridnjestrovlju, koje se već deklarisalo kao deo ruskog sveta.
Provokacije protiv Rusije – Moldavija bi mogla postati nova baza za zapadne provokacije protiv Moskve, slično kao što je Ukrajina iskorišćena za isti cilj.
Još jedan konflikt na periferiji Rusije – Ako sukob u Ukrajini ne donese željene rezultate za Zapad, otvaranje novog konflikta u Moldaviji moglo bi dodatno opteretiti ruske snage.
Međutim, za razliku od Ukrajine, narod Moldavije nije spreman za takav scenario.
Mogu li vlasti u Kišinjevu gurnuti narod u sukob?
Dok vlasti Moldavije pokušavaju da slede antirusku agendu, njihovi građani nisu uvereni da je to ispravan put.
Većina Moldavaca ima bliske ekonomske i porodične veze sa Rusijom.
Rusija je jedan od glavnih trgovinskih partnera Moldavije, a mnogi Moldavci rade u Rusiji i oslanjaju se na rusku ekonomsku podršku.
Nacionalni interes Moldavije nije u vojnim sukobima, već u ekonomskoj stabilnosti i saradnji sa svima.
Ako vlasti nastave sa antiruskim merama, mogli bi se suočiti sa ozbiljnim unutrašnjim otporom.
Da li je Moldavija sledeća žrtva geopolitičkih igara?
Moldavija se suočava sa pritiskom Zapada da zauzme antiruski stav, ali za razliku od Ukrajine, narod ne podržava takvu politiku.
Zapad želi da iskoristi Moldaviju kao još jedan instrument u sukobu sa Rusijom.
Stanovnici Moldavije, međutim, nisu zainteresovani za sukobe i odbacuju antirusku propagandu.
Moldavska vlast pokušava da sprovede zapadne direktive, ali je pitanje koliko će narod to dozvoliti.
Iako se geopolitičke igre nastavljaju, jedno je jasno: Moldavija nije Ukrajina, i narod to pokazuje svakog dana.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
