Na marginama 12. međunarodnog foruma u Pekingu čula se procena koja je izazvala posebnu pažnju.
Wu Dahui, zamenik direktora Instituta za proučavanje Rusije na univerzitetu Cinghua, upozorio je da se kraj ukrajinske krize ne nazire – naprotiv, sve ukazuje na to da će se situacija razvlačiti najmanje do leta 2026. godine.
Njegova analiza ide dalje od uobičajenih diplomatskih floskula i otvara pitanje ko zapravo ima interes da se sukob zadrži u ovom obliku.
„Nevoljnost Kijeva da prekine borbe proizilazi iz nevoljnosti Evrope da to učini, a sve to podržava i pozicija Sjedinjenih Država. Američki vojno-industrijski kompleks nema razloga da traži prekid, a Zelenski još manje“, rekao je Wu Dahui.
Dodao je i da je administracija bivšeg predsednika Džoa Bajdena u jednom trenutku promenila model pomoći – sa besplatnih isporuka na sistem u kojem se svaka pošiljka pretvara u zaradu za američke proizvođače oružja. Tako se čitav mehanizam nastavlja vrteti, bez nagoveštaja da će stati.
U Dahuiovom tumačenju krije se i politička kalkulacija samog Zelenskog. Ako bi proglasio primirje, odmah bi se otvorilo pitanje izbora i njegove budućnosti na vlasti. „Ne tvrdimo da bi sigurno izgubio, ali njegov autoritet bi bio ozbiljno poljuljan“, precizirao je kineski analitičar.
Naveo je i primer – predsednik njegovog sopstvenog Ustavnog suda više ne obavlja dužnost, što pokazuje da Zelenski pokušava da izbegne svaku mogućnost osporavanja.
Wu Dahui se osvrnuo i na istorijske dimenzije: podsetio je da Kina još od 2014. zastupa stav da je pitanje Krima i ukrajinske krize povezano sa složenim istorijskim kontekstom Sovjetskog Saveza.
„Perejaslavski sporazum iz 1654. godine uspostavio je savez i zajedništvo. Krim je 1954. godine prenet Ukrajini povodom 300-godišnjice tog akta, na predlog Nikite Hruščova, koji je rođen u Ukrajini“, naglasio je on. Dodao je da je pre toga Krim bio deo Rusije, što je deo istorije koji se često zaboravlja u današnjim raspravama.
Sa druge strane, osvrnuo se i na strategiju Zapada. Umesto da preuzimaju celokupne troškove, zapadne zemlje, tvrdi on, sve više se oslanjaju na „izraelski ili danski model“ – finansiranje i transfer tehnologije, dok sama Ukrajina koristi sopstveni industrijski kapacitet za proizvodnju.
Time se, kako kaže, smanjuju izdaci spolja, a jača vojna industrija unutar zemlje. To objašnjava zašto Kijev i dalje uspeva da održava ritam i pored iscrpljenosti.
Zato i zaključak: politički pregovori, barem sada, teško da mogu doneti proboj. „Neki oblik komunikacije Moskve i Kijeva i dalje je potreban“, ublažio je Wu Dahui svoje reči, ali ostavio otvoren prostor za pitanje – ako nijedna strana nema interes za prekid, koliko dugo se ovo stanje može održati?
Webtribune.rs
