Naslovnica U FOKUSU ZAOKRET ANTISRPSKOG LOBIJA: Kad je Lečić prošao poligraf, sada poligraf ničemu ne...

ZAOKRET ANTISRPSKOG LOBIJA: Kad je Lečić prošao poligraf, sada poligraf ničemu ne služi A O GLUMICI SA LAŽNOM OPTUŽBOM NIŠTA

Poligraf nije dokaz, on usmerava policijsku istragu, kažu advokati Jugoslav Tintor i Sead Spahović za „Jutro“ Tv Prve.

„Sam poligraf nije početak i kraj, on usmerava policijsku istragu“, kaže advokat Jugolsav Tintor

Na pitanje da li je opravdano poligrafsko testitanje, advokat Sead Spahović kaže da tužilac može intimno da veruje poligrafu, ali bi bilo najbolje bilo da priča o poligrafu nestane.

„Poligraf je jedino zanimljiv za medije. Postojale su i batine, i serum istine, Staljinu su svi priznali sve. Postoje metodi dokazivanja… Nigde na svetu poligraf nije dokaz“, kaže Spahović.

Kaže da činjenica da je Lečić tražio poligrafsko testiranje menja kontekst.

Podsetimo, gumac Branislav Lečić u policijskoj stanici proveo je punih sedam sati, dajući iskaz povodom tvrdnji glumice Danijele Štajnfeld, koja ga je optužila da ju je silovao 2012. godine. Kada je konačno napustio stanicu, glumac nije želeo da daje nikakve izjave, ali se potom ipak oglasio. Dva puta.

„Moja izjava je data tamo gde treba. Poligrafsko ispitivanje je obavljeno na moj izričit zahtev i sve informacije za koje je javnost zainteresovana u vezi ovog slučaja, nalaze se na tim adresama – policija i tužilaštvo“, rekao je Lečić.
„Ovde je zanimljivo nešto drugo. Slučaj se razmatra u medijima. Pretpostavka nevinosti, sloboda štampe i medija i interes žena koje su žrtve nasilja da mogu da se nekome obrate – treba naći meru“, naglašava on.

„Poligraf je nula, zamislite da ne postoji“, dodaje i navodi da snimak ne bi prihvatio kao dokaz, jer oštećena „navlaći“ sagovornika govoreći tekst koji želi da iskoristi kao dokaz.

„To je tendeciozno namešteno“, kaže.

Tintor navodi da snimak jeste dokaz, ali da bi pitanje prihvatanje snimka od strane suda jeste pitanje koje bi se raspravljalo pred sudom.

„Mora da se vidi sa kojim ciljem se nešto pribavlja. Krivični i dokazni postupak ne polazi od načela ‘priznaj, olakšaj sebi’, nego da nadležni organi moraju da prikupe dokaze“, kaže on.

Kako navode advokati, slučajan snimak je veći dokaz nego onaj koji je nastao sa nekom namerom.

Tintor kaže da je povezanost ovog slučaja i slučaja Mike Aleksića samo u tome što dolazi iz glumačkog sveta.

Na pitanje šta može da bude dokaz, Spahović navodi da je zakon definisao šta ne može da bude dokaz, a da sve drugo može.

„Ne može da bude nešto što je protivzakonito nabavljeno“, dodaje i kaže da je ključno pitanje zbog čega žene nasilje ne prijavljuju odmah.

„Kao da imaju kompoleks krivice, kao da su krive one. Treba društvo da ih ohrabri da to prijavljuju. Pre 40 godina bio je slučaj kada su se momak i devojka upoznali u kafeu ‘Terazije’, a zatim je pozvao u svoj stan, kada je ona došla – on je silovao. Tužilac je tada tu priavu odbacio i napisao – ‘da je ona htela da pije kafu, onda bi bila kafu u kafeu Terazije, što je išla gore’. O tome treba da se priča“, kaže on.

Tintor je naveo da je primena prava odraz kulture jednog društva. „Negde izbija to da je kulturološki fenomen da se gleda da je žena to ‘sama tražila’. To ne može tako da se podjednostavi“, dodaje.

Kako navodi, nadležni organi gonjenja znaju da svaka tvrdnja mora da se ispita.

(B92)