U kakvoj je moralnoj i intelektualnoj paranoji decenijski vlastodržac kada zabrani ulazak u Crnu Goru legendi Matiji Bećkoviću?
Upravo zbog te paranoje je i izgubio vlast jer više nije mogao da shvati gde se nalazi i šta radi.
Zato je danas doživeo da mu ta zabranjena legenda govori a ceo svet ga sluša usred Crne Gore.
Ili vladika Joanikije dok prica o svetoj srpskoj zemlji Kosovu i Metohiji pored veleizdajnika pic.twitter.com/7saY3H0Tpl
— 🇲🇪🇲🇪zelenascg🇲🇪🇲🇪1244 (@zelenascg) November 1, 2020
Potresan govor Matije Bećkovića: Srećan put, kažemo mi, a nebesa uzvraćaju: Dobrodošao Amfilohije
„Nadao sam se da će mitropolit Amfilohije sahraniti mene, bila je to velika čast za svakoga koga je sahranjivao proteklih 30 godina i tome se svako od nas nadao, ali nebo je odlučilo da se ja opraštam i sahranjujem njega, a znam da neću ni moći, ni umeti onako kako bi on“.
„Gospod ga je pozvao bezmalo kad i Svetog Petra Cetinjskog i Petra Drugog Lovćenskog, pošto je svetim lukom spojio njih dvojicu, dugo je birao onoga ko je dostojan da ga pribroji – Amfilohija Radovića Moračkog Jasnovica“, rekao je akademik Bećković na sahrani mitropolita AMfilohija i dodao:
„Već sam video njegovu ikonu, dva Sveta Petra Petrovića su dve žive stene na kojima je sagrađena mitropolija Svete Srpske pravoslavne crkve, a treća, najtvrđa stena odvaljena u naše vreme, bio je i ostao mitropolit Amfilohije Radović. A sve trojica nisu bili manje verni Hristu od Apostola Petra, postolja Hristove crkve, kako ga je opisao Sveti Luka.
Petar se Hrista odrekao tri puta, a naša dva Petra, a ni Amfilohije, nikad i ni za šta.
Amfilohije se rodio u Morači na Božić i na kršetenju dobio ime Risto, naš narod i Hristosa zove Ristos. I dva sveta Petra bili su pesnici, drugi je jedini gorostas u srpskoj poeziji. I Amfilohije je psenik i srpski narod je pesnik, a srpski jezik je jedan od najvećih autoriteta svetske kulture, ubrajan u najlepše i najvažnije jezike sveta.
I Crna Gora je deo poezije, a šta je teologija i monahologija, nego teologija i dokaz da ateističke poezije nema.
Andrić je rekao da pesniku i njegovom delu ni vreme, ni ljudi ne mogu ništa, smrt ih samo uvećava, proslavlja i uveličava. Samo sitene duše i njhova nedela poništava.
Danas počinje drugi novi večni život Amfilohija Radovića.
Kad je hirotonisan na Cetinju, ja sam mu rekao da ako želi biti svet, nema boljeg mesta ni zemlje za takvu priliku i ulogu.
Kažu da Bog svakog drži na zemlji dok ne uradi ono za šta se rodio, tako ga je Gospod pozvao u pravi čas, da je ranije, ne bi valjalo. Na nebo gde će sad moći više da učini za svoj narod i crkvu, nego da je ostao na zemlji.
Nova preporođena Crna Gora počinje od A, zato smrt nikome nije pala lakše nego njemu, zato je na odru ovako blažen i spokojan, zato mi plačemo, a on i nebo se raduju.
Kao što je Sveti Đorđe nekad ubio aždaju, tako je Amfilohije pogubio koronu, ne samo kao bolest, nego i kao virus bratske mržnje.“
