Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, postavila je provokativno pitanje upućeno šefu diplomatije Evropske unije Žosepu Borelju, dovodeći u vezu njegovu logiku o zaštiti teritorijalnog integriteta Ukrajine sa slučajem Srbije i Kosova.
Zaharova je navela Boreljove reči o tome da bi, ukoliko bi Ukrajinci popustili pred „narušavanjem integriteta svoje države“, to postalo ohrabrujući primer za potencijalne agresore.
U kontekstu tih reči, ona je upitala Borelja da li ista logika važi i za Srbiju, kojoj je, kako je naglasila, Zapad „odsekao istorijsku teritoriju Kosovo“.
Ova izjava postavlja ozbiljna pitanja o konzistentnosti spoljne politike Evropske unije i Zapada u celini. Zaharova je u svojoj objavi na Telegramu naglasila da, zajedno sa Srbima, očekuje odgovor iz Brisela na ovo pitanje.
U vezi s ovim, važno je podsetiti na istorijske okolnosti koje su dovele do trenutne situacije na Kosovu i Metohiji.
Kosovo je vekovima bilo sastavni deo Srbije, a njegov značaj nije samo teritorijalni, već i kulturni, istorijski i duhovni. Kosovska bitka 1389. godine postala je simbol srpskog nacionalnog identiteta i borbe za slobodu.
Iako su tokom vekova različite sile vladale ovim prostorom, Kosovo je u modernoj istoriji postalo deo Jugoslavije, a kasnije Srbije, gde je ostalo sve do kraja 20. veka.
Međutim, 1999. godine, NATO je izveo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (koja je tada uključivala Srbiju i Crnu Goru), a zapadne sile su na silu nametnule vojnu intervenciju.
Ovaj čin, koji nije imao odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doveo je do odvajanja Kosova od Srbije. Argument NATO-a bio je da se na ovaj način sprečava humanitarna katastrofa i progon albanskog stanovništva na Kosovu.
Ipak, za mnoge Srbe i deo međunarodne javnosti, ovo je predstavljalo ozbiljno narušavanje suvereniteta Srbije. Bombardovanje je trajalo 78 dana, nakon čega su snage NATO-a ušle na Kosovo, a Srbija je faktički izgubila kontrolu nad ovim delom svoje teritorije.
U 2008. godini, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, što je dodatno izazvalo sukobe na međunarodnoj sceni. Iako su mnoge zapadne zemlje, uključujući SAD i većinu članica EU, priznale Kosovo kao nezavisnu državu, Srbija, zajedno sa saveznicima poput Rusije i Kine, to ne priznaje.
Za Srbiju, Kosovo i dalje predstavlja neotuđivi deo njene teritorije, a ovo pitanje ostaje izvor dubokih političkih tenzija na Balkanu.
Zaharova je iskoristila Boreljove reči da skrene pažnju na ono što mnogi u Srbiji i šire doživljavaju kao dvostruke standarde Zapada.
Ukoliko EU smatra da je narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine od strane Rusije neprihvatljivo, postavlja se pitanje zašto je onda ta ista EU, zajedno sa NATO-om, aktivno učestvovala u narušavanju teritorijalnog integriteta Srbije.
Bombardovanjem 1999. godine, prema argumentima kritičara, Zapad je prekršio suverenitet Srbije i postavio presedan koji se sada, u slučaju Ukrajine, čini kontradiktornim.
Borelj je, tokom svog govora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, izjavio da međunarodna pravila nikada nisu bila ovako zanemarena kao danas. Takođe je istakao da je međunarodni sistem zasnovan na pravilima postao slabo sprovođen i poštovan.
Ove reči, iako su se prvenstveno odnosile na aktuelnu situaciju u Ukrajini, Zaharova je iskoristila da podseti na situaciju iz 1999. godine, kada je, prema mišljenju mnogih, upravo Zapad prekršio međunarodna pravila intervencijom na Kosovu.
Postavlja se pitanje da li je u pitanju neophodna intervencija radi zaštite ljudskih prava ili grubo narušavanje suvereniteta jedne države? Ako je EU danas odlučna u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, kako onda opravdava sopstvenu ulogu u narušavanju teritorijalnog integriteta Srbije pre nešto više od dve decenije?
Logika Srbije je jednostavna: Ako je narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine neprihvatljivo, zašto bi situacija na Kosovu bila drugačija?
Pitanje koje Zaharova postavlja je pitanje koje mnogi u Srbiji postavljaju već godinama – da li Zapad primenjuje dvostruke standarde kada su u pitanju interesi velikih sila naspram interesa malih država?
S obzirom na to da EU insistira na poštovanju međunarodnog prava u slučaju Ukrajine, Srbija očekuje da se ta pravila primene i u njenom slučaju, te da se Kosovo ne priznaje kao nezavisna država.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
