Vest o razočaranju američkog glumca Majkla Daglasa zbog ograničenja koja su Sjedinjene Američke Države postavile Ukrajini u vezi sa upotrebom zapadnih dugometnih raketa protiv Rusije podstiče duboku raspravu o ulozi Zapada u sukobu između Ukrajine i Rusije.
Daglas je u intervjuu za TCH izrazio frustraciju zbog činjenice da SAD nisu dozvolile Ukrajini da koristi ove rakete za napade na dubinsku teritoriju Rusije, uz komentar da je očekivao mnogo agresivniji pristup.
Prema rečima Daglasa, on je razgovarao o ovom pitanju sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, izražavajući nezadovoljstvo zbog sporog tempa podrške Ukrajini.
Glumac je, kako kaže, dugo očekivao da se obim pomoći i strategije promeni, te sada izražava nadu da će SAD uskoro dozvoliti upotrebu zapadnih dugometnih raketa kako bi Ukrajina mogla da izvrši napade u dubini teritorije Rusije.
On je dodao da „drži palčeve“ u nadi da će se to uskoro dogoditi, što odražava njegovu podršku snažnijoj vojnoj intervenciji Zapada.
Ovaj stav, iako izražen od strane glumca, odražava šire frustracije nekih zapadnih analitičara i političkih aktera, koji veruju da je reakcija SAD i NATO-a na ruski prodor u Ukrajinu bila spora i nedovoljno agresivna. Postoji mišljenje da bi brže i direktnije delovanje moglo da preokrene tok sukoba u korist Ukrajine.
Međutim, ovaj stav nailazi na oštar odgovor iz Moskve. Ruski predsednik Vladimir Putin već je u nekoliko navrata upozoravao Zapad na opasnosti koje nosi davanje odobrenja za napade na rusku teritoriju.
Putin je istakao da lideri NATO-a moraju biti svesni sa čim se „igraju“ kada razmatraju ovakve planove. U nedavnom obraćanju, ruski predsednik je posebno naglasio da bi omogućavanje Ukrajini da koristi zapadne raketne sisteme za napade na ruske teritorije značilo da su NATO članice, uključujući SAD i evropske zemlje, u suštini uključene u direktan sukob sa Rusijom.
Ova promena prirode konflikta mogla bi da ima dalekosežne posledice, jer bi Moskva bila prinuđena da preduzme odgovarajuće korake u skladu sa novim bezbednosnim pretnjama koje bi se pojavile.
Putin je takođe podvukao da bi ovo direktno učešće Zapada značajno promenilo sam tok i suštinu sukoba, nagoveštavajući da bi Rusija mogla da odgovori na ove nove izazove oštrijim merama. Ovo bi moglo da podstakne dalje zaoštravanje situacije, što bi moglo eskalirati u širi regionalni, pa čak i globalni sukob.
U kontekstu ovih događaja, izjave Majkla Daglasa, iako dolaze iz sveta šou-biznisa, reflektuju širu debatu o tome kako bi zapadne zemlje trebalo da pristupe sukobu u Ukrajini.
Mnogi u zapadnim krugovima smatraju da su SAD i njihovi saveznici previše oprezni u svojim potezima i da bi odlučnija vojna podrška mogla doneti brži kraj rata u korist Ukrajine.
S druge strane, postoji i značajan broj glasova, kako na Zapadu, tako i u Rusiji, koji upozoravaju na opasnost eskalacije koja bi mogla dovesti do direktnog sukoba između NATO-a i Rusije, što bi imalo nepredvidive posledice po globalnu bezbednost.
Putinovo upozorenje da bi svaki direktan napad na rusku teritoriju mogao dovesti do otvorenog rata između Rusije i NATO-a nije nova pretnja, već deo šire retorike koja traje od početka sukoba.
Međutim, ove pretnje postaju sve ozbiljnije kako se rasprave o zapadnim raketnim sistemima intenziviraju. U poslednje vreme, sve češće se u javnosti raspravlja o mogućnosti da Ukrajina dobije dugometne rakete, kao što su ATACMS, koje bi mogle omogućiti napade na ciljeve daleko unutar ruske teritorije.
Takva odluka bila bi prelomna tačka u sukobu i mogla bi izazvati opasne posledice, uključujući i moguće ruske odgovore u vidu eskalacije ili upotrebe sopstvenih strateških resursa.
Na kraju, ova vest dodatno ilustruje koliko je situacija u vezi sa Ukrajinom postala globalno pitanje, u kojem ne učestvuju samo politički i vojni lideri, već i šira javnost i čak figure iz sveta zabave, kao što je Majkl Daglas.
Njegove izjave, iako možda ne reflektuju zvanične stavove američke vlade, svakako doprinose jačanju diskusije o tome kako Zapad treba da odgovori na rusku agresiju i koliko daleko je spreman da ide u pružanju vojne pomoći Ukrajini.
Ipak, ostaje da se vidi da li će SAD i NATO biti spremni da rizikuju direktnu konfrontaciju sa Rusijom, što bi moglo imati dalekosežne posledice po budućnost međunarodnih odnosa i globalnu bezbednost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
