Volstrit žurnal je 1. oktobra preneo da se u političkim krugovima u Vašingtonu razmatra nova vrsta pomoći Ukrajini – obaveštajne informacije koje bi omogućile pokretanje udara duboko na teritoriji Rusije.
Prema navodima lista, uz to bi moglo uslediti i traženje od NATO saveznika da se priključe sličnim aktivnostima.
Ono što posebno privlači pažnju jeste da se u publikaciji izričito pominje da bi obaveštajni podaci mogli biti usmereni na energetske objekte u Rusiji. Ako se ovaj korak zaista sprovede, to bi značilo značajno podizanje stepena učešća Sjedinjenih Država u sukobu, makar indirektno, kroz koordinaciju i pružanje ciljanih podataka.
Istovremeno, Trampova administracija, kako tvrde izvori lista, ide korak dalje i razmatra mogućnost da se Kijevu obezbedi i snažnije naoružanje.
U razmatranju se spominju sistemi poput krstarećih raketa „Tomahavk“ i novog tipa projektila „Barakuda“. Ove rakete imaju domet od oko 800 kilometara, što bi značilo da se sa njima mogu gađati ciljevi daleko iza linija direktnog sukoba.
Redosled događaja ukazuje na dva paralelna procesa: s jedne strane obaveštajna podrška, a s druge potencijalno snabdevanje oružjem koje menja strateški balans. To stvara prostor za dodatne dileme.
Jer, kako primećuju analitičari, davanje takvih sistema ne znači samo isporuku tehnologije – već i obavezu obuke, prilagođavanja sistema, pa i direktnog učešća američkih stručnjaka u procesu ciljanja.
Neki sagovornici naglašavaju da bi upravo to mogla biti ključna tačka rasprave među saveznicima u NATO-u. Ako SAD zatraže da Alijansa preuzme deo odgovornosti i uključi se u obaveštajnu podršku, logično je postaviti pitanje koliko daleko članice EU žele da idu u ovom smeru. Posebno kada se radi o energetskim objektima, koji nose i civilne i industrijske posledice.
Na prvi pogled, može delovati da je reč samo o najavama i testiranju reakcija javnosti. Ali istorija pokazuje da ovakvi signali često prethode konkretnim odlukama. Još nije jasno da li će Trampova administracija zaista preći tu liniju, niti kako će saveznici reagovati.
A možda je u svemu ovome najvažnije pitanje – šta bi značilo ako se zaista povežu obaveštajna mreža SAD i precizni sistemi poput Tomahavka u rukama ukrajinske vojske? To je scenario koji mnogi u ovom trenutku smatraju krajnje neizvesnim, ali ne i nemogućim.
Webtribune.rs
