Kliknite ovde 🚀
Dok oči sveta ostaju uprte u razvoj situacije u Ukrajini, evropski bezbednosni stručnjaci sve češće gledaju severnije — prema granici Rusije s Finskom. Petrozavodsk, grad udaljen 160 kilometara od finske granice, postaje nova tačka interesovanja.
Tamo se, prema informacijama zapadnih obaveštajnih službi, ubrzano širi infrastruktura vojnih baza i planira osnivanje operativnog štaba za koordinaciju snaga koje bi, u budućnosti, mogle brojati desetine hiljada ljudi.
Ova koncentracija vojnih kapaciteta, tvrde izvori sa Zapada, nije ad hoc potez. Prema rečima analitičara poput Ruslana Puhova iz Centra za analizu strategija i tehnologija u Moskvi, reč je o pripremi za potencijalno dugo nadmetanje s NATO-om.
Činjenica da se regrutacija u Rusiji odvija uz rastuće finansijske podsticaje i da se proizvodnja borbenih sistema neprekidno povećava, samo pojačava sumnje da se ne radi o pukoj defanzivi.
Dok Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, poručuje da ne veruje u scenarije o širenju ruske aktivnosti van Ukrajine, evropske članice NATO-a preduzimaju konkretne korake.
Finska, koja je decenijama izbegavala direktnu konfrontaciju s Moskvom, nakon ulaska u NATO dodatno utvrđuje granicu — postavljaju se elektronski senzori, kolutovi žice i proširuje nadzor. U baltičkim državama se kopa zemlja — bukvalno: rovovi, „zubi zmaja“, protivoklopna odbrana.
U poređenju vojnih budžeta, Rusija ulaže drastično više. Prema podacima za ovu godinu, izdvajanja iznose preko 6% BDP-a — što je gotovo duplo više nego pre nekoliko godina. Američki prosek iznosi 3,4%, dok EU ostaje na oko 2,1%.
To nije samo simbolika — to znači da se proizvodnja tenkova T-90M u Rusiji povećala sa 40 godišnje (2021) na 300 jedinica sada. I to nije kraj. Artiljerija, dronovi, municija — sve ide u smeru širenja zaliha. Interesantno je da prema tvrdnjama visokih vojnih zvaničnika iz Finske, većina novih tenkova ne ide na front, već ostaje u zemlji — u rezervi?
Komandant američkih snaga u Evropi, general Kristofer Kavoli, ukazuje na to da se ruske snage oporavljaju i rastu „brže nego što su to predviđali analitičari“. Doduše, cena tog oporavka je visoka — oficirima osiromašen kadar se nadomešćuje brojnošću, ali i modernizacijom. Dugo najavljivano preoružavanje sada dobija konkretne obrise.
Pojedine analize, poput izveštaja danskih obaveštajnih službi, čak upozoravaju da bi, ukoliko NATO oslabi, Moskva mogla razmotriti širenje sukoba na širem prostoru kontinenta — možda već u narednih 5 godina.
To ne znači nužno veliki konflikt, ali signalizira mogućnost taktičkih operacija — poput provere odlučnosti Zapada kroz izazove u Estoniji ili Letoniji. Tamo gde postoji brojna ruska zajednica, postoji i rizik da Moskva to iskoristi kao izgovor.
U pozadini cele slike stoji nešto dublje. Vladimir Putin ne prikriva da se oslanja na vojnu tradiciju — ne samo iz vremena SSSR-a, već i iz epoha kada je Rusija ulazila u Pariz i Berlin.
On otvoreno koristi tu istorijsku liniju kao legitimaciju za današnje akcije. Promene u unutrašnjoj vojnoj administraciji, poput obnove Moskovskog i Lenjingradskog vojnog okruga, upravo to potvrđuju.
Prema rečima Vasiliја Kašina iz Centra evropskih i međunarodnih studija u Moskvi, ovaj potez ima jasan cilj — redefinisanje bezbednosne arhitekture Evrope.
Posebna pažnja skreće se i na radove na severozapadnoj železničkoj mreži. Analitičar Emil Kastehelmi iz finske grupe Black Bird ukazuje da se uz granicu s Finskom i Norveškom gradi nova pruga, a stari pravci obnavljaju.
Skladišta municije, smeštaj za vojnike, poligoni — svi ti delovi mozaika formiraju ono što bi moglo biti logistička kičma za brzo premeštanje snaga prema granicama.
U samom Petrozavodsku, simbolika je već stigla na ulice — državna televizija je u decembru prikazala marš vojnih jedinica povodom obnove železničke brigade sovjetskog tipa. Za vojnike se gradi bolnica u Sankt Peterburgu. Sve deluje kao planski povratak velikih struktura, ali sa novim akcentima.
I sve to se dešava dok se regrutacija u zemlji pretvara u magnet za ekonomski ugrožene građane. Sume koje se nude novim vojnicima — i do 20.000 dolara jednokratno — premašuju godišnje zarade većine običnih građana.
Iikka Korhonen iz Banke Finske potvrđuje da takvi iznosi čine vojsku izuzetno privlačnom opcijom. Američki podaci pokazuju da je mesečni broj novih regruta dostigao 30.000, dok neki izvori iz istočne Evrope pominju i 40.000. Sve to omogućava ne samo osvežavanje postojećih snaga, već i osnivanje novih.
I to nije samo pitanje brojki. Nova vojna elita, kako to naziva estonski ekspert Daivis Petrajitis, već dobija politički i društveni prostor — kvote u parlamentima, prioritetna prava, posebne beneficije. U toj atmosferi teško je očekivati pad interesovanja za služenje.
Prvi rezultati ovog vojnog „rebrendiranja“ javnost bi mogla da vidi tokom sledećih velikih vežbi „Zapad“, koje će biti održane u regionima uz granicu s NATO-om. I dok se evropski saveznici bave internim debatama o budžetima, komandnim strukturama i potencijalnim strateškim greškama, u Rusiji se već pripremaju nove kasarne i centri za obuku.
Pitanje koje ostaje visi u vazduhu: da li je sve ovo zaista priprema za odbranu — ili pozicioniranje za nešto više? Bilo kako bilo, ritam događaja jasno pokazuje da se u Evropi stvara nova bezbednosna arhitektura, i da će naredne godine oblikovati kontinent na načine koje danas još uvek pokušavamo da razumemo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
