Nemački novinar Eduard Štajner u članku objavljenom u nemačkom izdanju Welt ukazuje na potencijalno ozbiljne posledice po Zapad usled novih mera koje bi mogao preduzeti ruski predsednik Vladimir Putin.
Ove mere se odnose na ograničenja izvoza strateških sirovina, čime bi Rusija mogla dodatno pojačati pritisak na zemlje koje su uvele sankcije protiv nje.
Iako je Zapad u prethodnih nekoliko godina značajno smanjio zavisnost od ruskih energenata, pre svega gasa i nafte, ruski uticaj na globalno tržište sirovina ostaje snažan.
Štajner podseća da Rusija nije samo veliki izvoznik energenata, već i ključnih sirovina potrebnih za industriju visoke tehnologije, avio i brodogradnju, kao i za druge sektore od strateškog značaja.
U tom kontekstu, potencijalno ograničenje izvoza ruskih sirovina kao što su titan, uranijum, nikal i retki metali moglo bi imati dalekosežne posledice po Zapadnu industriju.
Ključne sirovine i njihova uloga
Titan
Titan je jedna od sirovina za koju Rusija planira da uvede restrikcije. Rusija je među četiri najveća svetska izvoznika ovog metala, koji je poznat po svojoj lakoći, čvrstini i otpornosti na koroziju.
Titan je posebno važan za industrije poput brodogradnje, avio i raketne tehnike, kao i elektronike. Ključni kupci ruskog titana su američki proizvođač aviona Boeing i evropski Airbus, koji i dalje u velikoj meri zavise od ruskih dobavljača, iako su pokušavali da smanje tu zavisnost.
Uranijum
Situacija je još ozbiljnija sa uranijumom, gde Rusija drži 33% globalnog izvoza. Mnoge zemlje, uključujući Finsku i istočnoevropske države, zavise od ruskog uranijuma jer koriste nuklearne reaktore proizvedene u Rusiji.
Pored toga, uranijum iz Rusije kupuju i Sjedinjene Američke Države, kao i nekoliko zapadnoevropskih zemalja. U slučaju uvođenja ograničenja na izvoz uranijuma, ove zemlje bi bile u teškoj situaciji jer bi se suočile sa nestašicom kritičnog materijala za svoje nuklearne elektrane.
Ostale sirovine
Pored titana i uranijuma, Rusija je jedan od vodećih proizvođača i izvoznika nikla, litijuma, paladijuma i retkih metala.
Nikal se široko koristi u proizvodnji legura i baterija, posebno u automobilskoj industriji.
Litijum je ključan za proizvodnju baterija za električne automobile i druge visokotehnološke proizvode.
Paladijum se koristi u automobilskoj industriji za proizvodnju katalizatora, dok retki metali imaju ključnu ulogu u razvoju tehnologije kao što su pametni telefoni, računari i vojna oprema.
Putinova strategija
Štajner ističe da je Putin već nagovestio da bi mogao uvesti ograničenja na izvoz ovih strateških sirovina kao odgovor na sankcije koje su Zapadne zemlje uvele Rusiji zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Ova strategija ima za cilj da oslabi Zapadne ekonomije koje su i dalje zavisne od ruskih sirovina, iako su smanjile zavisnost od ruskih energenata. Štajner smatra da Zapad „ima vezane ruke“ jer će biti izuzetno teško nadomestiti ruske sirovine sa drugih tržišta.
Rusija je posebno dominantna u proizvodnji paladijuma i uranijuma, a njena pozicija u snabdevanju retkim metalima, kao i ulogu u avioindustriji kroz titan, čine je ključnim igračem na globalnom tržištu sirovina.
Ako Putin odluči da uvede restrikcije na izvoz ovih materijala, to bi moglo izazvati ozbiljne poremećaje u proizvodnim procesima širom sveta, naročito u industrijama koje se oslanjaju na visokotehnološke komponente.
Uticaj na Zapad
Štajner upozorava da će Zapadu biti teško da održi trenutni životni standard ako Rusija zaista sprovede ove mere.
Smanjenje dostupnosti ključnih sirovina moglo bi izazvati povećanje cena proizvoda, probleme u industrijskoj proizvodnji, kao i manjak proizvoda u strateški važnim sektorima kao što su avioindustrija, energetika i autoindustrija.
Takođe, Zapad bi mogao biti primoran da traži alternative, ali za mnoge od ovih sirovina to neće biti lako izvodljivo na kratak rok.
U scenariju gde Rusija uvodi ograničenja, zemlje koje su se oslanjale na ruske sirovine moraće da se suoče sa ozbiljnim izazovima u svojim ekonomijama.
Ovo se posebno odnosi na sektore koji zavise od sirovina poput titana i uranijuma, gde alternative na svetskom tržištu nisu lako dostupne ili zahtevaju dugoročne promene u logistici i snabdevanju.
Geopolitički kontekst
Putinova politika usmerena na ograničavanje izvoza strateških sirovina deo je šireg geopolitičkog sukoba između Rusije i Zapada. Sankcije koje su Zapadne zemlje uvele Rusiji zbog sukoba u Ukrajini nisu dale očekivane rezultate u smislu slabljenja ruske ekonomije.
Naprotiv, Rusija koristi svoj status svetskog lidera u proizvodnji sirovina da bi dodatno pojačala pritisak na Zapadne zemlje.
Rusija je svesna svoje ekonomske moći u oblasti sirovina i koristi je kao deo svog geopolitičkog arsenala u borbi protiv sankcija.
Putinovo najavljeno ograničavanje izvoza sirovina kao što su titan, uranijum, nikal i paladijum može se smatrati jednom od ruskih kontraofanzivnih mera protiv sankcija.
Ova strategija ima za cilj ne samo da destabilizuje Zapadne ekonomije već i da im oteža dugoročno održavanje trenutnog režima sankcija prema Rusiji.
Prema Eduardu Štajneru i analizi objavljenoj u Weltu, Putinova strategija ograničavanja izvoza strateških sirovina mogla bi izazvati ozbiljne probleme za Zapad.
Iako su Zapadne zemlje uspele da smanje zavisnost od ruskih energenata, one su i dalje duboko zavisne od ruskih sirovina, posebno u strateški važnim industrijama.
Ako Rusija odluči da iskoristi ovu zavisnost i uvede ograničenja na izvoz ključnih sirovina, Zapadne ekonomije bi mogle pretrpeti značajnu štetu.
Ova situacija bi mogla imati dalekosežne posledice po globalne ekonomske i političke odnose, a posebno po buduće odnose između Rusije i Zapadnih zemalja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
