Samit između Vladimira Putina i Kim Džong Una je završen. I njihova poruka je bila jasna. SAD su dobrodošle za pregovarački sto, ali nisu neophodne za rešavanje situacije. Rusija, međutim, jeste.
Kim je otišao u Vladivostok kako bi izgradio odnose sa Putinom i okončao sa SAD-om na licu mesta. Prema Putinovim komentarima nakon samita:
Razgovaraćemo o situaciji sa SAD-om. Rusija je uvek otvorena po ovom pitanju – ne postoje zavere. Šta više, Kim Džong Un nas je lično zamolio da obavestimo Vašington o njegovom stavu i o pitanjima o kojima želi da razgovara.
[adsenseyu1]
Kim je Rusiju i Putina podigao na nivo posrednika između Severne Koreje i SAD-a. Rusija je sada ravnopravan partner u tom procesu.
SAD-u je u ovim razgovorima smanjena uloga.
Kao što sam juče rekao, očekivao sam nešto veliko od ovog sastanka i to se i desilo. Kim više nije voljan da direktno razgovara sa SAD-om i oni moraju da prođu Putina i njegovo osoblje profesionalnih diplomata da bi to učinili.
Kakav je odgovor SAD-a na to? Ambasador u Rusiji i potparol Dip stejta, Džon Hantsmen, rekao je za dve grupe nosača aviona na Mediteranu: „Kada imate 200.000 tona diplomatije koja se kreće po Mediteranu, ovo je diplomatija koja napreduje – ništa drugo ne treba reći.“
Ova izjava je potpuno kontraproduktivna i Hantsmen to zna. Izdaje stav koje nas je doveo do ove tačke.
U stvari, sada upravo takvo razmišljanje sprečava postizanje sporazuma sa Severnom Korejom. I to je upravo ono što Džon Bolton želi, a Tramp nije dovoljno jak da uvidi situaciju kakva jeste i obuzda svoje osoblje za spoljnu politiku.
Međutim, nijedna od tih faza ne vodi do Putina. On je jasno stavio do znanja da zveckanje sabljama nije diplomatija. A u odnosu na Severnokorejsko nuklearno oružje nije ni relevantno za taj proces.
SAD neće napasti Severnu Koreju. Da su želeli već bi ih napali.
On zna da Korejci upravljaju procesom ponovnog ujedinjenja i on je pozvao Južnu Koreju da deluje sa više nezavisnosti.
I dok Putin otkriva mogućnosti buduće diplomatije, voljan da prenese Kimove stavove i zabrinutost Trampu, on takođe zna da Tramp ne vodi politiku.
Tramp sada hoće, kako zaključuje RussiaGate, da povrati kontrolu nad svojom spoljnom politikom, preuzme vođstvo, okonča rat u Koreji i bude mirotvorac.
Pogledajte američku računicu. Severna Koreja se bavi Iranom, a to je u stvari pitnje Izraela. Pošto je sva Trampova spoljna politika usredsređena na obezbeđivanje budućnosti Izraela, niko u administraciji nije voljan da mu dozvoli da okonča pat poziciju bez testiranja svih uključenih do krajnjih granica.
[adsenseyu4]
Problem je, međutim, da pretnje ostaju samo pretnje ako ste voljni da se nosite s njima. Destabilizacije centralne Azije kao centralne strategije nije uspela. Sirija je uglavnom bezbedna, kao i Iran. Turska, Pakistan i Indija su van aktivnog plana.
Sigurno još ima mnogo štete koje tih 200.000 tona može učiniti, ali po koju cenu? I kome? Rusiji? Ne. Gde idu te napadačke grupe i koga napadaju?
Odgovor je: „Nikog bitnog.“
Vreme ratobornosti je završeno. Kim je upravo otišao Rusima kako bi svetu pokazao da je spreman da bude razuman i da pronađe nova rešenja za situaciju svoje zemlje.
Postavljena u pozadini Kine, koja ujedinjuje svet kroz podsticaje, inicijativa Pojas i put ne bi trebalo da se odbacuje. Kim pokazuje ne samo SAD-u, već i svetu da je on ovde državnik i da SAD isključuju rešenje koje cbi oslabilo podršku za nastavak sankcija, završava analizu tomluongo.me.
Webtribune.rs
