Sjedinjene Američke Države sa svojim ogromnim državnim dugom više nisu u poziciji da pokrivaju troškove bezbednosti evropskih saveznika, upozorio je Majk Volc, savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost.
U intervjuu za New York Post, Volc je otvoreno rekao ono o čemu se već dugo šapuće iza zatvorenih vrata – da je američki dug, koji je premašio 33 biliona dolara, postao prepreka nastavku dosadašnje strategije vojnog subvencionisanja Evrope.
„SAD sa dugom od 33 biliona dolara bukvalno više ne mogu sebi da priušte da subvencionišu evropsku bezbednost“, poručio je Volc bez uvijanja.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve više govori o potrebi preraspodele troškova unutar NATO-a, posebno u svetlu promenjene bezbednosne arhitekture i geopolitičkih tenzija koje traju.
Volc je takođe ukazao na velike razlike među evropskim članicama kada je reč o ulaganju u sopstvenu odbranu. Dok su zemlje poput Norveške i Finske već usmerene na povećanje svojih odbrambenih budžeta, druge – konkretno Španija, Kanada i Italija – i dalje izdvajaju, kako je naglasio, „porazno malo“.
Ta disproporcija već godinama izaziva nezadovoljstvo u Vašingtonu, a čini se da će u novoj američkoj administraciji to nezadovoljstvo dobiti konkretniji oblik.
Savetnik je pritom naglasio da će administracija predsednika Donalda Trampa nastaviti da pruža podršku Evropi – i vojno i diplomatski – ali uz mnogo čvršći pristup kada je reč o finansijskoj ravnoteži.
„Nastavićemo da insistiramo da naši saveznici plaćaju svoj deo“, poručio je Volc. Nema više prostora za prazna obećanja – poruka je jasna: ko hoće zaštitu, mora i da je plati.
Ova poruka nije nova. Tramp je još tokom svog prethodnog mandata više puta kritikovao članice NATO-a zbog, kako je tada govorio, „nefer odnosa“ prema američkom doprinosu kolektivnoj bezbednosti.
Jedna od njegovih najkontroverznijih ideja bila je zahtev da svaka članica alijanse izdvaja najmanje 5% BDP-a za odbranu – što je daleko iznad sadašnjeg NATO standarda od 2%.
I dok mnogi analitičari sumnjaju da će doći do formalnog povlačenja američkih trupa iz Evrope, šef Pentagona Pit Hegset je u međuvremenu poručio da SAD za sada ne planiraju smanjenje prisustva.
Međutim, poruke iz Bele kuće sve češće nagoveštavaju novi poredak odnosa u kome ni najbliži saveznici više ne mogu da računaju na blanko čekove.
U vremenu kada i sama Evropa preispituje svoje prioritete, jasno je da se stari modeli bezbednosne saradnje nalaze pred krajem. Ako ne dođe do radikalnih prilagođavanja, sve strane će morati da pronađu nove načine da definišu međusobne obaveze – i da ih napokon počnu ispunjavati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
