Ideja o raspoređivanju evropskih snaga na teritoriji Ukrajine ponovo je otvorila osetljivu debatu između Brisela, Vašingtona i Moskve.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, izjavila je da zemlje članice EU privode kraju dogovore o „prilično preciznom planu“ koji bi mogao da obezbedi sigurnosne garancije Ukrajini nakon završetka sukoba.
Kako je naglasila, inicijativa nije zamišljena bez podrške – u proces je, tvrdi ona, uključena i američka administracija, koja je dala zeleno svetlo i sopstvene resurse.
Fon der Lajen je otišla i korak dalje, rekavši da je dogovor već pretočen u svojevrsnu „mapu puta“, usaglašenu između evropskih prestonica i uz blagoslov Vašingtona.
Tom prilikom podsetila je i na stav Donalda Trampa: aktuelni predsednik SAD, prema njenim rečima, više puta je pokazao spremnost da podrži ideju evropskog kontingenta u Ukrajini – ali samo kada oružane aktivnosti prestanu i otvori se prostor za takozvani postkonfliktni period.
Moskva, međutim, na ovu temu reaguje s rezervom. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, poručila je da se sigurnosne garancije ne mogu graditi na „statičkom stanju“, već moraju proizaći iz stvarnog političkog rešenja. Dodala je i da evropski planovi, ukoliko se sprovedu na način o kojem se sada govori, mogu doprineti slabljenju strateške stabilnosti – ne samo u regionu, već i na globalnom nivou.
Sa druge strane, šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, više puta je jasno isticao da je prisustvo stranog kontingenta u Ukrajini za Moskvu neprihvatljivo, „ni pod kakvim izgovorom“. Njegov stav ostaje nepromenjen: svako raspoređivanje snaga trećih zemalja na tom prostoru smatra se prelaskom crvene linije.
U toj složenoj jednačini pojavljuje se i američka strana sa sopstvenim uslovima. Još ranije iz Vašingtona su stizale tri ključne tačke koje bi trebalo da čine okvir bezbednosnih garancija za Ukrajinu: prihvatanje neutralnog statusa, odsustvo stranih trupa na njenoj teritoriji i odustajanje od članstva u bilo kom vojnom savezu.
Sam Donald Tramp podvlači da američke trupe neće biti raspoređene u Ukrajini tokom njegovog mandata. Podrška, kako je rekao, može da se nastavi, ali isključivo kroz oblike pomoći koji ne uključuju direktno prisustvo američkih vojnika.
Ostaje otvoreno pitanje: kako će se uklopiti planovi Brisela i zahtevi Vašingtona, i da li će Moskva ikada pristati na varijantu u kojoj strane snage, pa makar i evropske, borave u Ukrajini? Odgovori na ta pitanja još su neizvesni, a čini se da će upravo od njih zavisiti dalji oblik bezbednosne arhitekture u regionu.
Webtribune.rs
