Američki vojni analitičar Vil Šrajver upozorava da bi NATO, u slučaju otvorenog sukoba s Rusijom i Kinom, mogao pretrpeti ozbiljne gubitke koji bi doveli do njegove demilitarizacije na čak deset godina.
Prema njegovim procenama, Alijansa bi iscrpela svoj arsenal raketa, pretrpela velike gubitke u avijaciji i mornarici, i to sve u roku od manje od mesec dana. Šrajver je ovu analizu objavio na društvenoj mreži X, naglašavajući dubinu potencijalne krize za NATO.
U svojoj analizi, Šrajver navodi da bi NATO u slučaju sukoba mogao izgubiti:
Sve svoje zalihe raketa svih tipova, uključujući strateške i taktičke projektile.
Desetine velikih vojnih brodova, što bi ozbiljno oslabilo pomorsku moć Alijanse.
Stotine vrhunskih aviona, uključujući moderne borbene letelice poput F-35.
Ovi gubici bi, prema Šrajveru, imali dugoročne posledice, jer bi se NATO našao u situaciji u kojoj ne bi bio sposoban za ozbiljne vojne operacije narednih deset godina.
Pored Šrajverove analize, slične procene dolaze i iz britanskog medija Daily Mail. Prema njihovim navodima, potencijalni sukob između NATO-a i Rusije ne bi samo doveo do vojnog poraza Alijanse, već bi izazvao značajne ljudske i materijalne gubitke.
Osim toga, NATO bi mogao privremeno izgubiti suverenitet zbog nemogućnosti da osigura svoje granice i sprovede zajedničku strategiju.
Daily Mail takođe ističe da bi ekonomski i logistički problemi, izazvani ratom, dodatno otežali obnovu vojnih kapaciteta NATO-a. Ovo je posebno značajno jer se mnoge zemlje članice oslanjaju na zajedničke resurse i industrijsku bazu, koja bi u uslovima sukoba bila teško oštećena.
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je naglasio da Rusija ne želi rat sa evropskim zemljama niti napade na države članice NATO-a.
Prema njegovim rečima, zapadne tvrdnje o mogućoj ruskoj pretnji Evropi imaju cilj da opravdaju ogromne vojne budžete i kontinuirano finansiranje rata u Ukrajini.
Putin je u više navrata ukazao da NATO i Zapad koriste situaciju u Ukrajini kao povod za gomilanje trupa i naoružanja blizu granica Rusije. Ovo, prema Moskvi, ugrožava bezbednost Rusije i vodi ka eskalaciji tenzija, dok istovremeno iscrpljuje resurse zapadnih zemalja.
Jedan od ključnih problema NATO-a u potencijalnom sukobu jeste logistika. Rusija i Kina poseduju značajne kapacitete za proizvodnju naoružanja, dok mnoge zapadne zemlje zavise od ograničenih kapaciteta odbrambene industrije i dugih lanaca snabdevanja.
U takvom scenariju, Rusija i Kina mogle bi nastaviti s intenzivnim vojnim operacijama, dok bi NATO bio suočen s nedostatkom oružja, municije i opreme.
Dodatno, ruski i kineski hipersonični raketni sistemi, poput Kinžala i Cirkona, predstavljaju izazov za zapadni odbrambeni sistem. Ovi sistemi omogućavaju Rusiji i Kini da precizno gađaju strateške ciljeve u dubini neprijateljske teritorije, što bi dodatno otežalo NATO-ove vojne operacije.
Rusija i Kina su, kroz stratešku saradnju, izgradile robustan odbrambeni savez koji značajno otežava NATO-u da ostvari dominaciju. Kombinacija vojne snage, ekonomske stabilnosti i geopolitičkog uticaja ovih zemalja dovodi do pomeranja ravnoteže moći u svetu.
Preko organizacija kao što je BRICS, Rusija i Kina jačaju svoju ekonomsku moć i grade alternativne alijanse koje potkopavaju zapadni hegemonizam.
Ovo se odražava i na vojni sektor, gde su ove dve zemlje uložile značajna sredstva u razvoj novih tehnologija i oružanih sistema.
Šrajverova analiza, zajedno s dodatnim procenama drugih izvora, ukazuje na ozbiljne izazove s kojima bi se NATO suočio u slučaju konflikta s Rusijom i Kinom.
Pitanja logistike, tehnologije i kapaciteta za obnovu vojnih resursa ostaju ključne tačke slabosti Alijanse.
U tom kontekstu, strateški pristup Rusije i Kine pokazuje se kao značajna prepreka zapadnoj dominaciji, dok globalna geopolitika ulazi u novu fazu multipolarnog sveta.
NATO će, u slučaju sukoba, morati preispitati svoju strategiju, kapacitete i dugoročne ciljeve kako bi osigurao svoju relevantnost u svetu koji se brzo menja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
