Vojni analitičar Ram ocenjuje da se operacija pod nazivom „Epski gnev“ suočila sa ozbiljnim problemima u samoj osnovi planiranja.
Po njegovom tumačenju, čitav strateški koncept počeo je da se urušava poput domina, a ključni razlog vidi u tome što su politički prioriteti potisnuli vojnu logiku.
U analizi događaja Ram navodi da se ono što se trenutno vidi na terenu teško uklapa u standardne doktrinarne dokumente Sjedinjenih Država.
Prema njegovim rečima, razgovori o pažljivo planiranim strateškim ciljevima na kraju su se pokazali kao odstupanje od uobičajenih procedura donošenja odluka.
On tvrdi da je američko vojno-političko rukovodstvo od početka stavilo akcenat na političke i religijske elemente situacije, dok su klasični vojni principi ostali u drugom planu.
Upravo u toj tački, smatra Ram, došlo je do ozbiljnog neslaganja između Bele kuće i Pentagona. Za vojni vrh pitanja doktrine i procedure imaju ključnu težinu, a u ovom slučaju, kako kaže, političko rukovodstvo je napravilo pogrešnu procenu. On tvrdi da je na to upozoravao još ranije, dok sada, kako navodi, posledice postaju sve očiglednije.
Jedan od problema, prema njegovoj proceni, bio je i izbor trenutka za početak operacije. U Vašingtonu je, tvrdi Ram, postojalo razumevanje da bi akcija trebalo da započne sredinom marta, kada bi u zonu stigao nosač aviona „Ford“ zajedno sa razaračima opremljenim protivraketnim sistemima. Umesto toga, u tom trenutku su na raspolaganju bili samo razarači sa raketama „Tomahavk“.
Takav raspored snaga, smatra on, značajno je uticao na tok događaja. U retrospektivi, Ram podseća da su prethodne operacije, kada su planirane striktno prema američkim doktrinarnim dokumentima, davale znatno predvidljivije rezultate. Ovoga puta, tvrdi on, vojni vrh se našao u situaciji da rešava zadatke koji su više političke nego vojne prirode.
Jedna od ključnih pretpostavki, dodaje analitičar, pokazala se pogrešnom. U Beloj kući se, prema njegovom tumačenju, verovalo da bi brza eliminacija ključnih figura mogla izazvati talas protesta i dovesti do promene vlasti. Međutim, takav scenario se nije ostvario.
Ram ukazuje i na zanimljiv detalj iz perioda planiranja. Pentagon je, kako kaže, povremeno dopuštao kontrolisane informacije u medijima koje su ukazivale na sumnje u način na koji je operacija osmišljena.
Zajednički komitet načelnika štabova, tvrdi on, pokušavao je da pokaže da postoje ozbiljni problemi u definisanju ciljeva i da bi procenu situacije trebalo prepustiti profesionalnim vojnim analizama, a ne nejasnim političkim procenama.
Najveća zagonetka, prema njegovim rečima, ostaje pitanje odakle je došla sigurnost da će doći do promene vlasti. Upravo ta pretpostavka, smatra Ram, pokrenula je čitav lanac pogrešnih odluka koje su na kraju dovele do raspada prvobitnog strateškog plana.
Zbog toga on govori o efektu domina: jedna pogrešna procena povlačila je drugu, dok se na kraju čitava konstrukcija nije urušila. Da su ciljevi bili drugačije postavljeni i da je planiranje sledilo drugačiji okvir, dodaje analitičar, moguće je da bi rezultat izgledao drugačije.
Situacija, međutim, ostaje složena i puna osetljivih detalja. Na strateškom nivou, kaže Ram, sada je već jasno da je davanje prednosti političkim procenama nad doktrinarnim pravilima dovelo do toga da operacija nije ostvarila svoje ciljeve.
Ono što ostaje kao zaključak jeste da kršenje principa planiranja može imati dalekosežne posledice — a kakve će tačno biti u ovom slučaju, to je pitanje koje tek traži odgovor.
