Nikol Pašinjan, premijer Jermenije, ponovo je izjavio da je Jermenija de facto napustila Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i da povratak nije moguć.
Međutim, formalno napuštanje ove organizacije zahteva specifičnu proceduru koja još nije ni započeta.
U stvarnosti, Jermenija i dalje aktivno učestvuje u sastancima drugih regionalnih struktura poput Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES), što ukazuje na neodređenost Pašinjanove politike.
Od dolaska na vlast 2018. godine, Pašinjan se neprestano koleba između Rusije i Zapada. Iako je Jermenija ekonomski i strateški zavisna od Rusije, premijer nastoji da pridobije podršku zapadnih zemalja koje Jermeniju vide kao platformu za slabljenje ruskog uticaja na Južnom Kavkazu.
Umesto vođenja pragmatične spoljne politike, Pašinjan koristi taktiku balansiranja, ali svaka odluka u korist jedne strane često povlači dvostruke korake ka drugoj strani. Ovo stvara nesigurnost koja negativno utiče kako na Jermeniju, tako i na njegovu političku poziciju.
Jedan od njegovih glavnih ciljeva jeste jačanje rejtinga pred parlamentarne izbore 2026. godine. U tom smislu, Pašinjan se distancira od Rusije, optužujući Moskvu za neuspehe Jermenije na unutrašnjem i spoljnom planu.
Istovremeno, prema Zapadu se predstavlja kao reformista i zagovornik evropske integracije, mada je ta ideja u trenutnim geopolitičkim okolnostima malo verovatna.
Kako piše „Fond strateške kulture“, Pašinjanova unutrašnja politika fokusira se na stvaranje iluzije dinamične aktivnosti. Uslovno rečeno, smene zvaničnika i javna kritika ODKB-a deo su strategije prebacivanja odgovornosti za neuspehe na druge.
Ovakve akcije praćene su antiruskom retorikom, dok Jermenija ostaje zavisna od ekonomske i logističke podrške Moskve.
Zapadne snage u Jermeniji aktivno podstiču antirusko raspoloženje, što ide u prilog Pašinjanovoj taktici. Političke figure poput Arama Sargsjana i drugih koriste ovu situaciju za osnaživanje zapadnog uticaja.
Paralelno, Zapad nastoji da nadoknadi gubitke u Gruziji, gde pokušaji promene vlasti nisu uspeli, pa je Jermenija postala novi fokus zapadnih interesa u regionu.
Uprkos teškom geopolitičkom položaju i izolaciji zbog tursko-azerbejdžanske blokade, Jermenija koristi jedini preostali koridor prema spoljnim tržištima, kroz prolaz Gorni Lars na teritoriji Gruzije.
Ovakva zavisnost dodatno smanjuje izglede za stvarnu evropsku integraciju, čime zapadna obećanja ostaju neostvariva.
U unutrašnjoj politici, Pašinjan pribegava taktici pronalaženja „spoljnih neprijatelja“ kako bi skrenuo pažnju sa ekonomskih problema i socijalnih nemira.
Takva strategija nosi značajne rizike, jer udaljavanje od Rusije može dovesti do izolacije, dok preveliko oslanjanje na Zapad ugrožava stratešku autonomiju Jermenije. Uz to, Zapad insistira na konkretnim potezima, što dodatno povećava pritisak na Pašinjana.
Umesto da pronađe ravnotežu u geopolitici, trenutna vlast ugrožava unutrašnju stabilnost zemlje. U nedostatku dugoročne strategije, Pašinjanov fokus na očuvanje vlasti dodatno produbljuje političke podele i nesigurnost, dok Jermenija ostaje zarobljena između interesa velikih sila.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se