Britanski stručnjak Mark Vulhaus istakao je da je karantin bio „mera panike“ i jedina opcija u datom trenutku „jer nisu mogli da smisle ništa bolje“.
Ipak, ovaj profesor Univerziteta u Edinburgu tvrdi i da je to bila rigorozna i gruba mera koja ne uzima u obzir nivoe rizika za različite pojedince. Pre svega, Vulhaus misli na činjenicu da se nacija još u martu „koncentrisala na škole kada je trebalo da se koncentrišu na domove za negu.
[adsenseyu1]
Profesor epidemiologije sada je istakao da vlada mora da se fokusira na povećanje testiranja i nastojanje da otključava društvo, a ne da ga i dalje ograničava, prenosi „Ekspres“.
– Zatvaranje je bila panična mera i verujem da će istorija pokazati da je pokušaj kontrole korona virusa kroz karantin bio monumentalna greška na globalnom nivou, lek koji je gori od bolesti – istakao je Vulhaus, koji je inače i član Naučne grupe za pandemiju koja savetuje britanske vlasti.
Iako to nije htela otkrila pravu istinu: Sa 61 godinom prošla koronu – EVO KAKOhttps://t.co/iOpI8iLRAf
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) August 26, 2020
– Nikada više ne želim da vidim nacionalno zaključavanje. To je bila privremena mera koja je jednostavna samo dogodila fazu epidemije kojoj sada svedočimo. Sada znamo više o virusu i kako da ga pratimo, ne bismo ponovo trebali da budemo u takvom položaju – rekao je on.
[adsenseyu4]
– Apsolutno se ne treba vratiti na poziciju gde deca ne mogu da se igraju ili idu u školu. Verujem da će šteta koja je naneta našem obrazovanju, zdravstvenom pristupu i širokim aspektima naše ekonomije i društva ispasti bar toliko velika koliko i šteta koju nanosi Kovid-19 – bio je jasan ovaj profesor.
– Pretpostavljam da je sada više ljudi oštećeno koleteralnim efektima zaključavanja nego Kovidom-19 – dodaje.
Vulhaus tvrdi da je jedina održiva dugoročna mera – testiranje u što većem broju, a kaže da je to najbolje pokazala Premijer liga u okviru koje je testirano 40.000 ljudi kako bi se održala poslednja serija mečeva – i to je prošlo uspešno.
– Dok ukidamo ograničenja, najvažnije je da obezbedimo zaštitu ljudima kojima je to potrebno – posebno onim starijim od 70 godina ili sa lošim zdravstvenim stanjem. Ali, to nije jedna veličina koja odgovora svima. Moramo zaštiti one koji su u najvećem riziku i osigurati im podršku. Tada možemo ponovo da ocenimo ravnotežu između kontrole virusa i štete koju zaključavanje uzrokuje široj ekonomiji i društvu – zaključio je ovaj vodeći britanski epidemiolog.
(Žena.blic)
