Kada je pre nekoliko godina Direkcija za poljoprivredu u Šapcu krenula u realizaciju projekta sadnje 160.000 stabala trešanja na oko 200 ha i taj projekat reklamirala kao „hit u Mačvi“ niko nije mogao da nasluti da će umesto berićeta i zarade jalove trešnje proizvođačima prouzrokovati gubitke i glavobolje, jer praktično nemaju šta da uberu, a sadnice treba da plate.
Naime, kako prenose Novosti, umesto punog roda, koji je nakon pet godina trebalo da im donese zaradu, njihove najbolje njive su već šest leta zarobljene jalovim plantažama trešanja čija godišnja obrada košta oko 1.000 evra.
[adsenseyu1]
Dodatno ih je razočaralo to što je posao trebao da bude izvozno orijentisan i profitabilan.
Podsećanja radi posredstvom Direkcije za poljoprivredu u Šapcu, 160.000 sadnica trešnje zasađeno je na površini od oko 200 hektara. Lokalna samouprava je čak u okviru projekta, koji je reklamiran kao „hit u Mačvi“, najavljivala i gradnju centra za pakovanje i doradu voća, kao i kvantaške pijace koja bi bila glavno otkupno mesto.
Međutim, kako tvrdi Radenko Gojković, iz sela Culjković, u kojem je oko 15 ozbiljnih gazdinstava formiralo plantaže na ukupno 10 hektara, ljudi su računali na veću zaradu, pa su rado uzimali sadnice, ali roda gotovo i da nema, baš kako ni ugovorenog i organizovanog otkupa.
Gojković naglašava da je ugovorom precizirano da preuzeti sadni materijal, po ceni od 3,74 evra za trešnju, treba platiti od punog roda, a kako navodi, voćari nemaju šta da uberu.
Osamnaestogodišnji domaćin i student beogradskog FPN-a Nikola Savić, objašnjava da je sadnja počela 2011. godine i trajala je dve godine, a kada je trebalo da trešnje budu u punom rodu, nastao je problem. Voćke u proleće procvetaju, a potom cvet opadne, a roda gotovo da uopšte nema.
Savić kaže da pod trešnjom ima oko hektar plantaže, dodajući da su njive zauzete, pa poljoprivrednici ne znaju šta da rade, da li da krče voćnjake ili da plaćaju sadnice.
(Novosti.rs)
