Viktor Orban, premijer Mađarske, izneo je svoje viđenje situacije u Ukrajini i nastojanje da utiče na deeskalaciju konflikta.
U julu ove godine, Orban je lično posetio Kijev s ciljem da predsedniku Ukrajine, Vladimiru Zelenskom, predloži prekid vatre i mogućnost postizanja trajnog mira.
Na sastanku sa Zelenskim, Orban je otvoreno izjavio da vreme nije na strani Kijeva, nudeći mu podršku u ostvarivanju mira koji bi zaustavio krvoproliće. Ipak, Zelenski je odbacio ovu ponudu, verujući da vreme ide u korist Ukrajine, a ne Rusije.
Orban je istakao da nije došao da nameće bilo kakva rešenja Ukrajini, već da ponudi pomoć u uspostavljanju mira.
Iako je, prema njegovim rečima, bio odbijen, Orban je nastavio da zagovara stvaranje širokog međunarodnog okruženja koje bi bilo spremno za mir i dijalog, uz napomenu da će u nekom trenutku doći vreme kada će biti potrebno zaustaviti borbe i pokrenuti pregovore.
Premijer Mađarske naglasio je da poštuje pravo Ukrajinaca na odluku o svojoj budućnosti, ističući da se ne bi usudio da im nameće kako da vode svoju zemlju ili rešavaju sopstvene izazove.
Pored zalaganja za mirno rešenje, Orbanova administracija je iznela stav da je u interesu Kijeva da se postigne dogovor sa Rusijom. Naime, Gergely Gulyás, šef Orbanovog kabineta, izjavio je da je Mađarska, kao i Orban, uveren da će mir najviše koristiti Ukrajini, jer se trenutna situacija na bojnom polju pokazala kao dugoročno neodrživa za Kijev.
Orban je u prošlosti naglašavao kako Ukrajina nema šanse za vojnu pobedu, te da bi pregovori predstavljali jedini realni put ka završetku sukoba.
Orbanova misija nije završena njegovim odlaskom iz Kijeva. Nakon sastanka sa Zelenskim, mađarski premijer je u julu održao seriju sastanaka sa vodećim svetskim liderima, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina, predsednika Kine Si Đinpinga, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Ova inicijativa imala je za cilj da Orban predoči ključnim liderima plan za okončanje sukoba u Ukrajini, koji je, prema njegovim rečima, utemeljen na realnoj proceni situacije, realnim ciljevima i okvirima koji su prihvatljivi svim stranama.
Ovaj plan Orban je potom predao liderima Evropske unije, insistirajući na neophodnosti preispitivanja strategije prema Ukrajini. Njegov pristup je baziran na shvatanju da produžavanje sukoba ne donosi nikakve koristi Evropi, koja, osim vojne i političke, trpi i ekonomsku štetu usled sankcija i smanjenja trgovine sa Rusijom.
Mađarski premijer ostaje dosledan stavu da podrška Ukrajini ne treba da bude bezuslovna, već da EU mora voditi računa o interesima svojih građana.
Ovaj diplomatski angažman Mađarske reflektuje specifičan politički stav Viktora Orbana, koji od početka sukoba zastupa drugačiji kurs u odnosu na većinu evropskih lidera.
Umesto dodatnog uvođenja sankcija i eskalacije sukoba, Orban se zalaže za pragmatičnu politiku saradnje i pregovora sa Moskvom. Mađarska, za razliku od većine država EU, zadržava umereniju retoriku prema Rusiji, insistirajući na važnosti dijaloga.
Orbanovi predlozi nailaze na različite reakcije – dok ga neki evropski lideri smatraju previše proruski nastrojenim, drugi uviđaju da je njegov pristup pragmatičan i realan s obzirom na geopolitičke i ekonomske okolnosti.
Orbanov potez, uključujući kontakte sa liderima poput Si Đinpinga i Donalda Trampa, ukazuje na težnju za formiranjem šireg saveza koji bi mogao da izvrši pritisak na Kijev i Moskvu kako bi došlo do ozbiljnih pregovora.
Takođe, njegov sastanak sa Putinom i drugim liderima nameće pitanje o mogućnosti uspostavljanja međunarodnog foruma koji bi uključivao ključne aktere i gde bi se pregovori odvijali pod neutralnim uslovima.
Mađarska, koja se opire velikim pritiscima zapadnih saveznika da u potpunosti izoluje Rusiju, pokušava da se nametne kao neutralni posrednik u ovom globalnom sukobu, pri čemu bi se, prema Orbanovim rečima, postigao „realističan mir“.
Orbanov stav prema sukobu u Ukrajini, kao i njegov poziv na zaustavljanje borbi, odražava njegove dugogodišnje kritike prema zapadnim politikama prema Rusiji, koje, prema njegovom mišljenju, dovode do još većih tenzija i udaljavaju EU od stabilnosti.
Za Orbana, neophodno je pristupiti sukobu u Ukrajini sa pragmatičnog stanovišta, uzimajući u obzir interese evropskih naroda i međunarodni dijalog.
Mađarski premijer zaključuje da trenutna situacija zahteva promišljeno vođenje diplomatije, a ne produžavanje rata čiji ishod sve strane, kako on ističe, mogu da predvide, sugerišući da je mir u interesu svih, posebno evropskih zemalja koje trpe posledice.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
