Lider Hezbolaha, Hasan Nasralah, zapretio je da će napasti Kipar ukoliko malo mediteransko ostrvo pruži pomoć Izraelu u eventualnom sukobu između libanske militantne grupe i jevrejske države. On je izjavio da će Kipar biti uvučen u rat ako dozvoli korišćenje svojih aerodroma i baza za izraelske snage.
Predsednik Kipra, Nikos Hristodulidis, negirao je bilo kakvu umešanost svoje zemlje u ratne operacije, ističući da Kipar nema nikakve veze sa sukobom. Takođe je naglasio da Kipar održava otvorene linije komunikacije sa vladama Libana i Irana.
Evropska unija je odmah podržala Kipar, uz komentar da je svaka pretnja članici EU istovremeno pretnja celoj Uniji. Grčka je takođe izrazila solidarnost sa Kiprom, osuđujući pretnje kao kršenje Povelje Ujedinjenih nacija.
Libanski ministar spoljnih poslova, Abdalah Bu Habib, pokušao je da smiri situaciju, rekavši svom kiparskom kolegi Konstantinosu Kombosu da Liban ceni pozitivnu ulogu Kipra u održavanju stabilnosti u regionu.
Iako stručnjaci smatraju da je rat između Izraela i Hezbolaha malo verovatan, Nasralahove pretnje stavljaju Kipar u centar pažnje i potencijalno uvlače ovu članicu EU u širi sukob na Bliskom istoku.
Zašto je lokacija Kipra važna?
Kipar se nalazi blizu sukoba na Bliskom istoku, daleko bliže nego evropskim centrima moći. Ostrvo je podeljeno na dva dela- južni deo, koji govori grčki i poznat je kao Republika Kipar, i severni deo, koji govori turski i poznat je kao Turska Republika Severni Kipar.
Ova podela odražava rivalstvo između Grčke i Turske. Većina sveta priznaje samo grčki deo Kipra, kojem je Nasralah uputio svoje pretnje.
Republika Kipar je članica EU, ali nije član NATO saveza, koji obavezuje članice na međusobnu odbranu u slučaju napada. Ostrvo ima populaciju od oko 920.000 ljudi.
Koliko su bliske veze Kipra sa Izraelom?
Diplomatski odnosi između Kipra i Izraela započeli su 1960. godine nakon što je Kipar stekao nezavisnost od britanske kolonijalne vlasti. Međutim, Kipar nije otvorio ambasadu u Tel Avivu sve do 1994. godine.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina odnosi između dve zemlje su se pogoršali zbog različitih pitanja, uključujući bliske veze Izraela sa Turskom i arapsko-izraelski sukob, gde je Kipar podržao arapske države i palestinsku državnost.
Odnosi su se popravili krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, kada je Izrael počeo
da se okreće istočnom Mediteranu zbog ekonomskog partnerstva, naročito nakon otkrića prirodnog gasa u tom regionu. Stručnjaci kažu da je Izrael takođe video Kipar kao partnera u suzbijanju regionalnih pretnji od strane Turske i grupa povezanih sa Iranom.
Izrael je poslednjih godina koristio teritoriju Kipra za obuku svojih trupa za potencijalni rat sa Hezbolahom, jer je teren na Kipru sličan Libanu. Izraelske odbrambene snage su 2022. godine izvele zajedničke vojne vežbe sa kiparskim snagama, fokusirajući se na borbu na više frontova i protiv Hezbolaha u Libanu. Poslednje vežbe održane su u maju 2023. godine na Kipru.
Uprkos tome, kiparsko predsedništvo je u četvrtak na društvenoj mreži X saopštilo da
Kipar nikada nije omogućio, niti će omogućiti, bilo kakvu agresivnu akciju ili napad na bilo koju zemlju.
Kakva je bila uloga Kipra u ratu u Gazi?
Kipar je želeo da jasno stavi do znanja da nije umešan u rat u Pojasu Gaze i da je posvećen humanitarnim naporima za pomoć Palestincima. Predsednik Hristodulidis je naglasio da je Kipar deo rešenja, a ne problema, i da je njegova humanitarna uloga priznata širom arapskog sveta i međunarodne zajednice.
Od marta, Kipar dozvoljava isplovljavanje humanitarnih brodova iz svojih luka kao deo međunarodnih napora za dostavljanje pomoći Gazi.
Prva pošiljka sadržala je 200 tona hrane, što je obezbedilo oko 500.000 obroka. Takođe, na Kipru je uspostavljen EU logistički centar za olakšavanje protoka pomoći u Gazu.
Nikozija je kritikovala neke akcije Izraela u Pojasu Gaze, posebno one koje su ometale isporuku humanitarne pomoći. U aprilu su, zajedno sa UAE, osudili smrtonosni izraelski napad na dobrotvornu grupu World Central Kitchen, u kojem je poginulo sedam ljudi.
Koja je verovatnoća da se Kipar uključi u sukob?
Kipar je ranije bio zahvaćen regionalnim sukobima. Godine 2019, raketa ruske proizvodnje eksplodirala je iznad severnog Kipra, a kiparske vlasti veruju da je povezana sa vojnim operacijama u Siriji.
Ako bi Izrael koristio kiparske baze za svoje vojne snage, kako je upozorio Hezbolah, to bi efektivno proširilo rat u Pojasu Gaze na EU, što bi bilo prvi put da je jedna zemlja EU direktno uključena u ovaj sukob. Međutim, mnogi stručnjaci veruju da je malo verovatno da će sukob između Izraela i Hezbolaha eskalirati u sveopšti rat, jer nijedna strana ne želi takvu eskalaciju.
Lina Hatib, saradnica programa za Bliski istok i Severnu Afriku u istraživačkom centru Četam haus, kaže da je Hezbolahovo objavljivanje snimaka osetljivih položaja u Izraelu zamišljeno kao sredstvo odvraćanja. Snimci prikazuju civilne i vojne lokacije oko izraelskog grada Haife.
Hatib dodaje da je malo verovatno da će američka administracija dozvoliti Izraelu da sam vodi rat na dva fronta, jer bi to moglo privući druge aktere koje podržava Iran i povećati rizik od sukoba sa samim Iranom. Takođe, SAD ne žele da se nađu u još jednom bliskoistočnom sukobu zbog predstojećih predsedničkih izbora.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
