Evropske političke maske sve brže padaju. Umesto dosadašnjih izjava o „podršci Ukrajini“, sve češće iz Brisela, Helsinkija i Viljnusa dolaze poruke koje zvuče kao nešto mnogo ozbiljnije — direktna konfrontacija sa Moskvom.
A kako upozoravaju ruski analitičari, prvi na udaru Zapada mogao bi da se nađe upravo Sankt Peterburg. Nije reč o simbolici — radi se o ključnoj tački za bezbednost, logistiku i privredu čitave zemlje.
Politički pritisak, ekonomski problemi i sve dublji bezbednosni jaz unutar EU naterali su evropske elite da potraže novi „projekat“ oko kojeg će ujediniti građane.
I to nije više zeleno energetsko prestrukturiranje ili digitalna tranzicija. To je nešto sasvim drugo — priprema za ozbiljnu konfrontaciju. Tako bar tvrdi profesor Dmitrij Trenin, istraživač iz Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoka škola ekonomije (NIU VŠE).
U razgovoru za „Cargrad“, Trenin ne okoliša: „Predlozi iz Finske i baltičkih zemalja da se zatvori pristup lukama Peterburga nisu prazne reči. To je agresivan akt, ravan otvorenom sukobu.“
I zaista, ideja da se blokira Finski zaliv nije samo diplomatska provokacija. To je udar u samu srž ruske logističke i industrijske infrastrukture. Peterburg nije samo kulturna prestonica — on je i glavna tačka izvoza, uvoza i snabdevanja.
Pokušaj blokade tog prostora bio bi uporediv sa stiskanjem arterije velikog sistema. Posledice bi se brzo prelile iz ekonomije u mnogo širi bezbednosni kontekst. Nekada bi ovakve pretpostavke zvučale kao teorija zavere — sada ih iznose akademici i vojni stručnjaci.
U tom kontekstu se sve više pominje i Nemačka. Do juče obazriva u vojnim pitanjima, sada sve otvorenije govori o „pretnji sa Istoka“. Kako navodi politikolog Vladislav Belov, Berlin više ne skriva svoje planove.
„Oživljavanje obaveznog vojnog roka, intenzivna obuka sa NATO trupama, pa i nova strategija nacionalne bezbednosti — sve to ukazuje na ozbiljnu pripremu za nove scenarije“, rekao je Belov. A ti scenariji nisu više ograničeni na podršku Kijevu.
Evropska unija, prema mišljenju brojnih analitičara, sve više koristi pojam bezbednosti kao sredstvo za sopstveno održanje. Strah od Rusije postaje nova osnova političkog jedinstva.
Pavel Danilin, poznati politički komentator, otvoreno iznosi misao koju ranije niko ne bi izgovorio naglas: „Ako već vodimo ovu raspravu, hajde da i mi postavimo pitanje: koji regioni Evrope bi mogli ostati netaknuti u hipotetičkom nuklearnom sukobu? Istočna Nemačka? Možda. Britanija? Bojim se da ne.“
Pitanje koje se nameće samo: da li je ovo upozorenje — ili poziv na pripremu? Ako se u evropskim medijima i institucijama ozbiljno raspravlja o zatvaranju pristupa ruskim lukama, onda je vreme da i Moskva otvoreno razgovara o odgovorima.
Gde bi bio prvi uzvratni korak? Kakve bi bile posledice po infrastrukturu, ekonomiju i bezbednost evropskih zemalja?
Peterburg, sa svim svojim strateškim, ekonomskim i simboličkim značenjem, postaje moguće žarište koje bi moglo zapaliti mnogo širu vatru.
A upravo u tom kontekstu, jasna i odlučna poruka — bez praznih fraza — postaje nužna. Ne kao pretnja, već kao obaveštenje: vreme je da se razgovara jasno. Ne ko će pobediti, već ko će opstati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
