Lednici širom sveta ubrzano se tope zbog globalnog zagrevanja, a naučnici jedva stižu da analiziraju posledice i daju precizne prognoze.
Klimatski sistem Zemlje izuzetno je složen, sa mnogo varijabli i povratnih efekata, što otežava tačne procene budućih promena. Ipak, jedno je sigurno: Nestanak lednika ima ogroman uticaj na nivo mora, ekosisteme i ljudsku populaciju.
Uticaj na ekosisteme i vodene resurse
Lednici su prirodni rezervoari sveže vode, a njihovo topljenje ozbiljno remeti globalne vodene resurse. Naučnici upozoravaju da će ovo dovesti do sve češćih nestašica vode u mnogim regijama, ugrožavajući poljoprivredu i snabdevanje pijaćom vodom.
Na primer, glečeri u Himalajima napajaju velike reke poput Ganga, Inda i Bramaputre, koje su ključne za milijarde ljudi u Aziji. Njihovo povlačenje može imati katastrofalne posledice po poljoprivrednu proizvodnju i snabdevanje vodom u Indiji, Pakistanu, Bangladešu i Kini.
Pored toga, rast nivoa mora ugrožava priobalne ekosisteme, uključujući mangrovske šume, koralne grebene i priobalne močvare, koje služe kao prirodna zaštita od oluja i erozije. Sa gubitkom ovih ekosistema, obalne zajednice postaju ranjivije na ekstremne vremenske prilike i poplave.
U polarnim oblastima, brza degradacija leda negativno utiče na životinjske vrste poput belih medveda, morskih slonova i pingvina, koji zavise od zaleđenih staništa za lov i razmnožavanje.
Promene u salinitetu okeana zbog priliva sveže vode iz topljenja leda mogu uticati na okeanske struje, poput Golfske struje, koja reguliše klimu u Evropi i Severnoj Americi.
Gde se led najbrže topi?
Najveće promene beleže se u Arktiku i Antarktiku. Prosečna temperatura u Arktiku raste dvostruko brže od globalnog proseka, što dovodi do drastičnog smanjenja morskog leda.
Satelitski podaci pokazuju da se od 1980-ih godina površina arktičkog leda smanjuje za oko 13% po deceniji. Na Grenlandu, drugi po veličini ledeni pokrivač na svetu, godišnje se gubi oko 280 milijardi tona leda, što je dvostruko više nego u Antarktiku.
Na Antarktiku je situacija takođe alarmantna, posebno u Zapadnoj Antarktici, gde se nalaze ledenici Pajn-Ajland i Tvejts, poznat kao „Lednik Sudnjeg dana“.
Ovaj lednik godišnje gubi više od 80 milijardi tona leda, a potpuni kolaps mogao bi podići nivo mora za 65 cm. Ukoliko dođe do nestanka većeg dela zapadnoantarktičkog ledenog pokrivača, nivo mora mogao bi porasti za nekoliko metara, ugrožavajući milione ljudi u priobalnim regijama.
Gradovi koji su najugroženiji
Povećanje nivoa mora već sada uzrokuje učestalije poplave u mnogim gradovima širom sveta. Naučnici upozoravaju da će, ukoliko se globalno zagrevanje nastavi istim tempom, mnogi priobalni gradovi delimično ili potpuno nestati pod vodom. Među najugroženijima su:
Majami, SAD – Grad se već suočava sa redovnim poplavama, a predviđa se da bi u narednih nekoliko decenija mogao postati nenastanjiv.
Njujork, SAD – Ugrožen je zbog rastućih nivoa mora i sve snažnijih oluja.
Šangaj, Kina – Jedan od najvećih gradova na svetu, gde su milioni ljudi izloženi riziku od poplava.
Mumbaj, Indija – Gusto naseljeni grad čije stanovništvo zavisi od priobalnih resursa.
Daka, Bangladeš – Zemlja se već sada suočava s čestim poplavama, a rast nivoa mora dodatno povećava rizik.
Džakarta, Indonezija – Smatra se najbrže tonućim gradom na svetu, a vlasti planiraju izgradnju novog glavnog grada na bezbednijem mestu.
Venecija, Italija – Grad već decenijama tone, a kombinacija podizanja nivoa mora i erozije tla dodatno ubrzava taj proces.
Amsterdam, Holandija – Veliki deo zemlje nalazi se ispod nivoa mora, pa su potrebna ogromna ulaganja u zaštitne barijere.
Bangkok, Tajland – Kombinacija porasta nivoa mora i prekomerne eksploatacije podzemnih voda dovodi do sve češćih poplava.
Kada bi moglo doći do velikog potopa?
Prema procenama naučnika, do 2050. godine nivo mora mogao bi se podići za 30-50 cm, dok bi do kraja veka mogao porasti za 1-2 metra ako se trenutni trendovi nastave. Ovo bi značilo potapanje velikih delova priobalnih gradova, gubitak obradivog zemljišta i masovne migracije stanovništva.
Najpesimističnije prognoze govore da bi, u slučaju potpunog otapanja zapadnoantarktičkog i grenlandskog ledenog pokrivača, nivo mora mogao porasti za više od 10 metara, što bi potpuno preoblikovalo mapu sveta.
Gradovi poput Londona, Rija de Žaneira i Tokija našli bi se pod vodom, a brojne niske države poput Maldiva, Kiribatija i Tuvalua mogle bi u potpunosti nestati.
Kako se svet može zaštititi?
U cilju smanjenja posledica klimatskih promena, mnoge države ulažu u zaštitne mere, poput izgradnje nasipa i barijera, poboljšanja sistema odvodnjavanja i prilagođavanja infrastrukture. Holandija, na primer, ulaže milijarde evra u odbranu od mora, dok Indonezija planira preseljenje glavnog grada kako bi izbegla katastrofu.
Osim fizičkih mera zaštite, neophodno je smanjenje emisije gasova staklene bašte i prelazak na održive izvore energije. Međutim, trenutne globalne politike nisu dovoljno ambiciozne da bi sprečile najgori scenario, zbog čega naučnici upozoravaju na hitnu potrebu za delovanjem.
Klimatske promene su realnost, a svet je već sada suočen sa njihovim posledicama. Ako se ne preduzmu odlučne mere, Veliki potop 2.0 može postati stvarnost mnogo brže nego što mislimo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
