Priča o Džeku Trboseku, najpoznatijem serijskom ubici 19. veka, intrigira istraživače i detektive već više od jednog veka.
Iako je mnogima poznata teorija da je poljski jevrejski imigrant Aron Kosminski zapravo bio zloglasni ubica, novi dokazi i teorije koje je izneo amaterski detektiv Rasel Edvards dodaju dodatni sloj misterije ovoj zagonetnoj priči.
Kosminski, koji je radio kao berberin, emigrirao je u Englesku iz Poljske, i iako su postojale sumnje u vezi sa njegovim učešćem u ubistvima, pravosudni sistem tadašnjeg Londona nikada ga nije formalno osudio za zločine.
Tokom perioda između 1888. i 1891. godine, u siromašnim četvrtima Londona, počinjeno je najmanje 11 brutalnih ubistava žena, za koja se verovalo da ih je počinio jedan te isti čovek – Džek Trbosek.
Žrtve su bile strašno osakaćene, tela su im bila unakažena do te mere da su postajala neprepoznatljiva. Iako su spekulacije o počiniocu bile brojne, rasvetljavanje slučaja došlo je tek mnogo godina kasnije, kada je analiza DNK, izvedena na šalu pronađenom na mestu zločina, ukazala na Kosminskog kao glavnog osumnjičenog.
Međutim, ono što Rasela Edvardsa nije prestajalo da muči bila je motivacija koja je navela Kosminskog da izvrši ova monstruozna ubistva. Šta je nagnalo jednog berberina da postane serijski ubica čije su metode ubijanja bile tako brutalne?
Da li je posredi bila teška mentalna bolest, seksualna perverzija ili nešto još složenije? Ova pitanja ostala su bez odgovora sve do februara 2023. godine, kada je Edvards primio seriju starih fotografija koje su naizgled nudile nove tragove.
Na jednoj od fotografija, Edvards je primetio grupu od 15 muškaraca, svi obučeni u identične, elegantne odela, sa zakrivljenim brkovima. Slika je odavala utisak formalnog grupnog portreta, ali nešto u njoj nije ostavljalo detektiva ravnodušnim.
Nakon daljeg istraživanja, Edvards je otkrio da su muškarci na slici članovi masonske lože, organizacije koja je u to vreme okupljala mnoge članove londonske elite, uključujući i brojne jevrejske imigrante.
Šokantno otkriće bilo je to da je među njima bio i Isak Kosminski, stariji brat Arona, koji je u međuvremenu promenio prezime u Abrahams.
Ova informacija pokrenula je novu teoriju – da je Aron Kosminski, kao član masonske lože, bio deo nečega većeg od individualnog delovanja. Edvards je posumnjao da ubistva koja je Kosminski počinio nisu bila plod njegovih ličnih psiholoških poremećaja, već da su ona možda bila ritualna, usklađena sa drevnim masonskim obredima i zakletvama.
Ključni element u ovoj teoriji bio je lik Hirama Abifa, mitskog junaka iz masonske legende, koji je ubijen od strane tri „bezbožnika“ kada je odbio da otkrije tajne masonskog majstora. Ova priča je poslužila kao osnova za tri krvave zakletve koje svaki masonski majstor mora da izgovori tokom inicijacije.
Zakletve su bile posebno značajne jer su sadržavale opise sakaćenja tela koji su zapanjujuće podsećali na rane koje su zadobijale žrtve Džeka Trboseka. Prva zakletva je neverovatno podsećala na način na koji je ubijena Meri En Nikols, prva poznata žrtva Trboseka.
Druga zakletva je uključivala frazu koja je dovodila do strašnih asocijacija sa smrću Eni Čepmen, čije je srce bilo izvađeno iz njenog tela.
Treća zakletva predviđala je da telo bude prepolovljeno, što je direktno upućivalo na monstruozni način na koji su Trbosekove žrtve bile osakaćene.
S druge strane, veza Kosminskog sa masonskom ložom mogla bi da objasni zašto Kosminski nikada nije formalno uhapšen niti osuđen, uprkos velikim sumnjama koje su postojale u vezi sa njegovim umešanošću u ubistva.
Umesto da bude suočen sa pravdom, Kosminski je tiho poslat u psihijatrijsku ustanovu, gde je proveo ostatak svog života. S obzirom na tadašnje intenzivne antisemitističke tenzije u Londonu, javno optuživanje jednog jevrejskog imigranta za seriju brutalnih ubistava moglo je izazvati talas nasilja i mržnje prema jevrejskoj zajednici.
Masonska loža, koja je okupljala uticajne članove engleske i jevrejske zajednice, mogla je igrati ključnu ulogu u prikrivanju Kosminskog i njegovih dela.
Ova teorija baca potpuno novo svetlo na priču o Džeku Trboseku, sugerišući da je on možda bio deo dublje, mračnije zavere.
Masonska tajna, čuvana više od jednog veka, mogla je biti ključni faktor u tome zašto identitet Džeka Trboseka nikada nije zvanično otkriven sve do nedavnih analiza DNK, koje su ukazale na Kosminskog.
Ova teorija, iako kontroverzna, otvara mogućnost da su ubistva bila ritualno motivisana i vođena drevnim masonskim obredima, što objašnjava brutalnost i preciznost s kojom su žrtve bile osakaćene.
Zaključno, otkriće Edvardsa, iako zasnovano na delimičnim dokazima i spekulacijama, pruža novi uvid u složeni um Džeka Trboseka i njegove moguće motive.
Tajna Džeka Trboseka možda nikada neće biti u potpunosti razotkrivena, ali otkrivanje masonskih veza Kosminskog otvara novu dimenziju ove već legendarne priče.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
