Kompanije koje uzgajaju živinu provele su decenije uzgajajući takve hibridne ptice koje bi i brzo rasle i brzo razvijale velike prsne mišiće.
Industrija sada troši stotine miliona dolara kako bi se nosila sa posledicama; od fileta pozatih kao “špagetno meso”, zato što se vrlo lako raspada, do mesa tvrdog poput kože, zvanog i “drvena prsa”.
Ove pojave ne predstavljaju nikakvu pretnju po zdravlje, prenosi The Wall Street Journal zaključke stručnjaka i službenika kompanija.
Ipak, neugodne pojave smatraju se posledicom genetske selekcije, zahvaljujući kojoj kompanije koje prodaju meso uspevaju da uzgoje kokošku od 2,9 kilograma za samo 47 dana, odnosno dvostruko brže nego pre 50 godina, kako navodi National Chicke Council.
[adsenseyu1]
Ovakva efikasnost pomogla je američkim mesnim divovima Tyson Foods, Pilgrim’s Pride, Perdue Farms i Sanderson Farms da u 2018. godini proizvedu rekordnih 20 miliona tona.
Ali, oni sada troše i 200 miliona dolara godišnje kako bi identifikovali i izbacili iz proizvodnje ona pileća prsa koja smatraju pretvrdima, premekanima ili na bilo koji način problematičnim za prodaju restoranima ili trgovačkim lancima.
“Postoje dokazi da su ove abnormalnosti povezane s brzorastućim pticama”, kaže dr Masimiliano Petraći, profesor sa Univerziteta Bolonja, koji predvodi grupu naučnika koji istražuju upravo taj problem.
Dve glavne kompanije za uzgoj živine, Cobb-Vantress u vlasništvu Tysona i Aviagen Inc., snabdevaju najveći deo svetskih kompanija za uzgoj živine raznim vrstama hibirdnih sorti kokoški.
Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, prodaja belog mesa, odnosno mišića prsa, donosi 13 odsto prihoda od prodaje mesa. Uzgajivači i naučnici sada pokušavaju da utvrde šta je tačan uzrok problema s mesom hibridnih ptica koje brzo rastu.
“Iako postoje neki činioci povezani s težinom ptica, sastojcima hrane za životinje i dobom godine kada se ptica uzgaja, čak i kombinacija tih činioca neće nužno dosledno dovoditi do istih problema”, rekao je glasnogovornik Tysona.
Glasnogovornica Aviabena nije imala komentara. “Špagetsko meso” naziv koji su stručnjaci dali pilećim filetima s prsa u slučajevima kad ih čovek može pokidati rukom ili probiti prstom, počelo se pojavljivati 2015. i sada se pojavljuje u između 4 i 5 odsto uzoraka.
Istraživači su tu pojavu uočili kod komercijalno uzgojenih pilića oko 2010., da bi se “drvena prsa” pojavila oko 2013., rekao je dr Petraći. Drvena prsa nađena su u oko 10 odsto uzoraka, dok se “špagetsko meso” javlja u oko 30 odsto uzoraka pilećih prsa. Ozbiljnost problema može se jako razlikovati i često ne utiče na cela prsa, kažu istraživači.
Naučnici kažu da sumnjaju da brzina rasta komercijalno odgajanih pilića može dovesti dotle da mišićno tkivo raste previše brzo za adekvatno snabdevanje tkiva kiseonikom iz krvi, pri čemu se mišićna vlakna mogu razgraditi. To može promeniti gustoću i teksturu mesa, rekli su.
Neki restorani i neki trgovački lanci nisu hteli da čekaju kompanije za uzgoj živine da reše problem. Lanac hamburgera Wendy’s Co 2016. je primetio da su neki od njihovih pečenih pilića pretvrdi i od 2017. je počeo da nabavlja manje ptice, zaklane pre nego što su narasle do 3,4 kilograma, iako su pileći fileti ostali isti.
To je za kompaniju značilo troškove veće za 30 miliona dolara jer su snabdevači manjim pilićima manje efikasni.
Ali, iz kompanije kažu da su odmah osetili da im se mušterije vraćaju u restorane brze hrane. Lanac dućana Whole Foods Market još 2016. najavio je da će nabavku kokošjeg mesa okrenuti prema sporije rastućim vrstama, navodeći kao razloge dobrobit životinja i kvalitet proizvoda.
Panera Bread planira da započne s testiranjem sporijih ptica nakon kanadske studije o različitim sortama, rekla je Sara Burnet, upravnica tog lanca za hranu.
Neke kompanije za uzgoj živine, uključujući i Sanderson Farms sa sedištem u Misissipiju, počele su da kolju piliće u nešto mlađem dobu kako bi smanjile učestalost mesa koje je zahvaćeno drvenastim prsima. To je upola smanjilo pojavu, odnosno na jednocifrene postotne udele, rekao je glavni finansijski direktor Majk Kokrel.
Funkcioneri živinarske industrije uvereni su da će njihove visoko-tehnološke oplemenjivačke operacije na kraju moći da minimizuju probleme kroz genetsku selekciju, način na koji je industrija rešila prethodne nuspojave brzog rasta ptica, poput slabih kostiju nogu i problema sa srcem.
Proces će, kako kažu funkcioneri, verovatno trajati još nekoliko godina. Udruženje proizvođača živine i jaja SAD-a u protekle tri godine uložilo je pola miliona dolara u istraživačke projekte kako bi se utvrdio uzrok problema i identifikovale hranjive materije koje bi ih mogle ublažiti.
(Novi svetski poredak.com)
