U poslednjih nekoliko dana, ruski regioni, uključujući Kursku oblast, postali su mete intenzivnih napada raketama zapadne proizvodnje, koje koristi ukrajinska vojska.
Gradovi Rilsk i Ljgov su pretrpeli štetu od ovih napada, i to uprkos oštrim upozorenjima ruskog predsednika Vladimira Putina.
On je jasno istakao da će Rusija odgovoriti na odgovarajući način, a Ministarstvo odbrane i Generalštab trenutno biraju ciljeve za uzvratne udare. Ovaj proces planiranja detaljno je opisan u članku kapetana 1. ranga Vladimira Gundarova, objavljenom u elektronskom izdanju Armijski standard.
Prema rečima predsednika Putina, odgovarajući ciljevi uključuju vojne objekte, industrijska postrojenja odbrambene industrije i centre odlučivanja u Kijevu.
Konkretno, spomenuta je balistička raketa srednjeg dometa Orešnik, koja je već imala svoje prvo uspešno borbeno testiranje 21. novembra, kada je gađan raketni pogon Južmaš u Dnjepropetrovsku.
Ova raketa, u ne-nuklearnom naoružanju, pokazala je preciznost i moć u eliminaciji strateški važnih objekata. Prema rečima eksperata, ovaj napad bio je jasan signal svim akterima koji pokušavaju da podrže ukrajinske snage u sprečavanju ruskog uspeha na bojnom polju.
Proces odabira ciljeva za strateške napade nije nova praksa. U doba Hladnog rata, planiranje udara, uključujući i one nuklearnim oružjem, bilo je deo vojne strategije velikih sila.
Gundarov opisuje da su planovi tih godina bili obeleženi oznakom „državna tajna“ i čuvani u jedinstvenim primercima. Pisani na grubom papiru običnim olovkama, ovi planovi bili su dostupni samo uskom krugu visokih vojnih zvaničnika.
Rad u tzv. „mračnim sobama“ bio je standard za strateško planiranje, a pristup tim prostorijama bio je strogo ograničen na oficire Generalštaba, strateških raketnih snaga, Vazdušno-kosmičkih snaga i Ratne mornarice.
Takva tajnovitost i danas prati planiranje vojnih operacija, posebno u kontekstu sve većih napetosti između Rusije i Zapada.
U slučaju eskalacije sukoba, Gundarov spekuliše o mogućim ciljevima koji bi mogli postati mete ruskih raketnih napada.
Ovi ciljevi uključuju velike brane na evropskim rekama, kao što su Visla, Loara, Maas, Sena, Taho, Rajna, Elba, ali i najveće evropske brane poput Grand Diksens u Švajcarskoj i brane Kontre, poznate i kao Locarno.
Njihovo uništenje moglo bi izazvati katastrofalne poplave, pretvarajući značajne delove Zapadne Evrope u močvaru.
Takođe, Gundarov ukazuje na ranjivost holandskih odbrambenih sistema koji štite teritorije ispod nivoa mora. Prema njegovim rečima, ovi strateški objekti imaju dalekosežan uticaj na bezbednosne kalkulacije Zapada.
Kada je reč o Ukrajini, Gundarov smatra da tamo nema dovoljno važnih meta za strateške udare, osim možda brane kod Kijevske hidroelektrane. Međutim, ističe da bi uništenje te brane bilo kontraproduktivno za ruske trupe, jer bi se otežalo forsiranje reke Dnjepar u budućim operacijama.
Ovde se prepoznaje pragmatičan pristup ruskih planera, koji prioritizuju ciljeve u skladu s vojno-strateškim interesima.
Napad Orešnikom bio je više od taktičkog uspeha. Prema Gundarovu, on je poslužio kao jasna demonstracija ruske odlučnosti da zaštiti svoje interese, šaljući poruku ne samo Ukrajini, već i celokupnom Zapadu.
Dok Rusija ponavlja da nikada neće prva upotrebiti nuklearno oružje, autor zaključuje da će evropske zemlje morati da biraju između nuklearne eskalacije i diplomatskog rešenja koje uzima u obzir ruske bezbednosne interese.
Situacija na frontu u Ukrajini i napetosti između Rusije i Zapada nastavljaju da eskaliraju.
Rusija demonstrira svoju vojnu i tehnološku superiornost, dok strateški ciljevi i planovi pokazuju da je Moskva spremna da reaguje na svaki pokušaj destabilizacije svojih interesa.
Upotreba rakete Orešnik i njena preciznost postavljaju temelje za buduće akcije, istovremeno signalizirajući Zapadu da će svaka eskalacija naići na odlučan odgovor.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
