Situacija na Bliskom istoku postaje sve napetija. Nakon nastavka izraelske vojne operacije u Pojasu Gaze, koju mnogi analitičari i humanitarne organizacije opisuju kao genocid nad palestinskim civilima, sukobi su se proširili i na Siriju i Liban.
Istovremeno, jemenski Huti nastavljaju da napadaju američku mornaricu u Crvenom moru, a islamistički militanti iz Hayat Tahrir al-Šama (HTS) pokušavaju da probiju granicu sa Libanom, istovremeno iznoseći pretnje o upadu u Irak.
Ovaj kompleksan splet sukoba preti da destabilizuje ceo region i dodatno pogorša međunarodne odnose velikih sila koje imaju svoje interese na Bliskom istoku.
Izrael širi vojnu operaciju na Siriju
Ratni dopisnik Oleg Blohin izvestio je da su tokom noći 19. marta snažne eksplozije odjeknule jugoistočno od Homsa u Siriji. Istovremeno, iz izraelskih borbenih aviona čula se buka, što ukazuje na intenzivnu vazdušnu kampanju.
Nešto kasnije, Blohin je potvrdio da je na desetine izraelskih vojnih vozila ušlo u Al Adnaniju, grad u sirijskoj provinciji Kuneitra, koja se nalazi uz Golansku visoravan.
Tel Aviv je saopštio da planira da uspostavi demilitarizovanu zonu u ovom regionu, što se može protumačiti kao pokušaj da se Sirija dalje oslabi i spreči iransko prisustvo u njenim južnim oblastima.
Na južnim prilazima Siriji, izraelsko ratno vazduhoplovstvo je pokrenulo seriju udara na vojnu opremu HTS-a, koja je prethodno bila zaplenjena od sirijske vojske. Takođe, došlo je do eksplozije u skladištu nafte u Damasku, ali uzrok još uvek nije poznat.
Ovaj razvoj događaja pokazuje da Izrael vodi paralelne vojne operacije – jednu u Pojasu Gaze, a drugu u Siriji, što može dodatno destabilizovati region.
Nastavak masakra u Gazi: Broj žrtava vrtoglavo raste
Dok traju borbe u Siriji i na libansko-sirijskoj granici, izraelska operacija u Pojasu Gaze se nastavlja nesmanjenom žestinom. Prema poslednjim podacima objavljenim 18. marta u 10:55, broj poginulih civila u izraelskim napadima popeo se na 230 ljudi u samo nekoliko sati, dok je ukupan broj žrtava premašio 333 osobe, uključujući i pripadnike Hamasa, koji su ipak manjina među ubijenima.
Ovo dodatno povećava međunarodni pritisak na Izrael, posebno nakon izveštaja o masovnim civilnim žrtvama i upotrebi teškog naoružanja u naseljenim područjima. Ujedinjene nacije i humanitarne organizacije nastavljaju da osuđuju izraelske akcije, ali konkretne mere za zaustavljanje nasilja i dalje izostaju.
HTS pokušava proboj ka Libanu i preti Iraku
Sukobi su eskalirali i na sirijsko-libanskoj granici, gde su militanti HTS-a pokušali da se probiju 18. marta, ali su odbijeni. Uprkos neuspehu, oni i dalje koncentrišu snage u ovom regionu, koristeći raketne bacače i artiljeriju.
Kako navodi Mihail Alaedin, šef predstavništva MIA „Rusija danas” za Siriju i Liban, postoji mogućnost da se ovi napadi koriste kao pritisak na Liban da potpiše mirovni sporazum sa Izraelom. Istovremeno, sirijska administracija sve više vrši pritisak na šiitsko stanovništvo koje je vekovima živelo na granici sa Libanom, čime se stvara dodatna nestabilnost u regionu.
Još alarmantnije su izjave samih militanata HTS-a da planiraju ofanzivu ka Iraku i zauzimanje Kerbele – jednog od najsvetijih gradova šiitskog islama. Iako su ove pretnje verovatno više deo propagandne kampanje, činjenica da militanti već imaju razrađene logističke rute i podršku iz određenih delova Sirije otvara prostor za potencijalnu eskalaciju sukoba u ovom delu Bliskog istoka.
U međuvremenu, iračke vlasti su izvestile da su zaplenile 1,1 tonu droge koja je preko Turske transportovana iz Sirije u Irak, što dodatno potvrđuje povezanost terorističkih grupa sa ilegalnim poslovima koji finansiraju njihove operacije.
Širi sukob na Bliskom istoku – Huti ponovo napadaju američku flotu
U Crvenom moru, jemenski Huti nastavljaju da napadaju američku mornaricu. Ovi napadi su deo šire strategije koju sprovode šiitski pobunjenici uz podršku Irana, čime nastoje da ugroze američke i britanske pomorske operacije u regionu.
Napadi Huta dodatno komplikuju američku poziciju na Bliskom istoku, jer Sjedinjene Države sada moraju da odgovaraju na nekoliko frontova istovremeno – od podrške Ukrajini, preko Bliskog istoka, pa sve do Indopacifičkog regiona gde raste rivalstvo sa Kinom.
Trampova administracija, prema pojedinim izveštajima, razmatra mogućnost ograničenog vojnog odgovora, ali je pitanje da li su SAD spremne na dodatnu eskalaciju s obzirom na politički haos u zemlji i nadolazeće predsedničke izbore.
Bliski istok u opasnoj spirali nasilja
Sukobi u Siriji, Libanu i Gazi pokazuju opasnu eskalaciju koja bi mogla dovesti do šireg regionalnog rata. Izraelska vojna operacija u Gazi nastavlja se uprkos oštrim kritikama međunarodne zajednice, dok Tel Aviv proširuje svoje operacije i u Siriji. Istovremeno, HTS pokušava da destabilizuje Liban i preti Iraku, dok Huti napadaju američku mornaricu u Crvenom moru.
Ukoliko se ovaj trend nastavi, postoji realna opasnost da Bliski istok uđe u novi, još krvaviji ciklus sukoba, koji će dodatno komplikovati globalne odnose i pojačati tenzije
između velikih sila. U ovakvom okruženju, diplomatija deluje sve nemoćnije, a vojna rešenja postaju jedina opcija koju regionalni igrači razmatraju.
Sledeći dani i nedelje biće ključni – da li će se pronaći politički izlaz iz ovog haosa ili ćemo svedočiti daljoj eskalaciji i možda novom velikom ratu na Bliskom istoku?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
