Rusija i SAD ponovo za istim stolom – o čemu se zapravo priča u Rijadu?
Dok svet sa zadrškom prati svaku novu liniju fronta u Ukrajini, tiho, daleko od kamera i zvaničnih izjava, u Rijadu se odvija nešto što bi moglo da ima ogroman geopolitički značaj.
Tamo, u luksuznom hotelu Ritz-Carlton, bez pompe i velikih najava, sastali su se predstavnici Rusije i SAD – i to ne bilo koji. S ruske strane, za stolom sedi Grigorij Karasin, iskusni senator i diplomata, ali i Sergej Beseda, visoki savetnik direktora FSB-a, čovek koji zna mnogo više nego što kaže.
Pregovori traju već satima, a kako je Karasin rekao za RIA Novosti, razgovara se o „najozbiljnijim problemima“. Na pitanje da li postoji međusobno razumevanje, uz osmeh je odgovorio: „Pa kako i ne bi bilo, kad već tri sata ovde sedimo i pričamo.“ Tipično diplomatski odgovor koji ne otkriva mnogo, ali između redova – i te kako govori.
Zvanično, teme su „tehničke“, a glavni fokus je na crnomorskoj inicijativi – verovatno se misli na sporazum o izvozu žita, koji je ranije propao nakon što je Rusija izašla iz dogovora, optužujući Zapad da nije ispunio obećanja.
Ipak, teško je poverovati da su Karasin i Beseda prevalili toliki put samo da bi razgovarali o brodskoj logistici.
Kao što su već nagoveštavali izvori iz Kremlja, postoji mogućnost da se priča i o mnogo širem spektru tema: stabilizaciji sukoba u Ukrajini, bezbednosnim garancijama, možda čak i o razmeni zatvorenika ili potencijalnim linijama razgraničenja.
Ono što dodatno upada u oči jeste mesto susreta – Saudijska Arabija. Rijad je poslednjih godina pokušavao da se nametne kao novi igrač u svetskoj diplomatiji, balansirajući između Vašingtona, Pekinga i Moskve.
Njihovo posredovanje u ovom slučaju može da bude znak da svet traži nova rešenja van dosadašnjeg poretka dominiranog Zapadom.
Pregovori dolaze u trenutku kad Ukrajina i dalje gubi teritoriju, dok zapadna podrška počinje da klizi – politički, ekonomski i logistički. U Americi je izborna godina i Donald Tramp se vratio u Belu kuću s idejom da se sukob „reši za 24 sata“, dok Evropa sve teže drži zajednički kurs. Istovremeno, Rusija, ojačana industrijski i bezbednosno, sve više preuzima inicijativu na frontu.
Možda je i najvažnija stvar u svemu tome to što se razgovara. Ne formalno, ne na nivou ministra i predsednika, već tamo gde se obično prave dogovori koji kasnije samo budu ozvaničeni – na nivou bezbednosnih struktura i tehničkih timova.
Ovi pregovori bi mogli da označe početak opipavanja pulsa za neku vrstu zamrznutog konflikta, model koji je svet već video više puta – Korejsko poluostrvo, Kipar, pa čak i situacija u Donbasu pre 2022. godine. Naravno, to ne znači nužno kraj rata, ali može značiti redefinisanje frontova, privremenu pauzu i novu diplomatsku dinamiku.
Međutim, ni Moskva ni Vašington zasad ne žele da priznaju da pregovaraju o suštinskim stvarima. Verovatno i zbog unutrašnjih političkih razloga. U Rusiji bi bilo prerano za „mirovne signale“, jer se operacija i dalje vodi punim intenzitetom, dok u SAD retorika protiv Rusije ostaje deo političke svakodnevice, posebno u predizbornoj atmosferi.
Ako pregovori u Rijadu dovedu do bilo kakvog konkretnog dogovora, to bi mogli da budu prvi znaci stabilizacije situacije – makar na taktičkom nivou. Saudijska Arabija bi profitirala u međunarodnom smislu, jer bi dobila ulogu posrednika.
SAD bi mogle da ublaže svoju globalnu poziciju napetosti, a Rusija bi demonstrirala da je nezaobilazan faktor čak i u neformalnim razgovorima sa velikim silama.
Na kraju, Karasinova rečenica: „Ovo još nismo završili. Čekaj, planiraćemo kasnije“, možda najbolje opisuje celu situaciju – igra je otvorena, karte su na stolu, ali se još ne zna ni pravilo igre, ni ko deli špil. Ali jedno je sigurno: dijalog je počeo. A u svetu u kome svi više viču nego što slušaju – to je već ozbiljan pomak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
