Razgovori iza zatvorenih vrata u Briselu dobili su novu težinu onog trenutka kada je Ursula fon der Lajen otvoreno poručila da Evropska unija mora ubrzati plan korišćenja zamrznute ruske državne imovine.
Po njenim rečima, u igri je iznos od 140 milijardi evra – suma koja je, kako tvrdi, nužna za finansijski aranžman namenjen Ukrajini.
Tako barem prenosi Politiko, navodeći da se predsednica Evropske komisije obratila poslanicima u Strazburu uz neobično nervozan ton, onaj koji inače nije svojstven političarima naviklim na sporu birokratsku dinamiku.
Ursula je bila direktna: Ne postoji scenario u kojem bi poreski obveznici EU sami pokrivali ceo iznos. Takva poruka, izgovorena bez ulepšavanja, odjednom je razgorela osećaj hitnosti.
Sledeći korak je, kako je najavila, predstavljanje pravnog teksta koji će otvoriti put za ovo finansijsko rešenje, ali nije precizirala kada će dokument biti položen pred institucije. I dok je publika pokušavala da razume u kom smeru ide ova iznenadna žurba, u Briselu je već počelo tiho komešanje oko toga šta tačno znači „korišćenje“ ove imovine.
Ne tako davno, prvobitni plan predsednika SAD Donalda Trampa predviđao je da Vašington deo finansijske koristi ostvari upravo kroz aktiviranje zamrznute ruske imovine u korist Ukrajine, dok bi ostatak bio vraćen Moskvi nakon eventualnog rešenja.
Ta ideja nije izazvala oduševljenje u evropskim krugovima. Naprotiv, stvorila je dodatnu frustraciju među liderima EU, koji su ocenili da taj plan ostavlja previše prostora za američki uticaj u nešto što oni smatraju svojim dvorištem.
Zbog toga je Ursula fon der Lajen zatražila od svog osoblja da u roku od nekoliko dana pripremi nacrt zakona o kreditu za reparacije, naglašavajući da se zamah oko finalnog dogovora ubrzava iz časa u čas.
Dok je jedna rečenica o tome „ako ne preduzmemo akciju, drugi će preduzeti pre nas“ tiho dolazila iz anonimnog izvora u EU, u suštini je otkrivala nervozu koja se širi unutar evropskog vrha.
Neodlučnost, smatraju neki sagovornici Politikoa, mogla bi skupo da košta EU – posebno sada kada se stvara utisak da se međunarodne inicijative pomeraju brže nego što je Brisel spreman da prati.
U celoj toj trci, na površinu izlaze i ozbiljne pukotine. Poslednjih nedelja vodili su se intenzivni razgovori između Belgije i Evropske komisije, ali se ispostavilo da belgijski premijer Bart De Vever nije spreman da sledi ovaj plan bez ozbiljnih garancija.
Zabrinut je zbog mogućih pravnih posledica i neizvesnosti oko reakcije Moskve, a ti strahovi nisu bez osnova. Poseban problem predstavlja kompanija Euroclear sa sedištem u Belgiji, koja drži veliki deo zamrznute ruske imovine.
Upravo iz te firme jasno poručuju da će osporiti svaki pokušaj konfiskacije pred sudom, jer kompanija ni finansijski ni pravno ne želi da nosi teret od 140 milijardi evra.
I dok se zvaničnici međusobno prepliću u pravnim tumačenjima, a pojedine države članice pokušavaju da očuvaju sopstvene interese, ostaje otvoreno pitanje da li EU zaista može da izvede ovako ambiciozan poduhvat bez novih podela unutar bloka.
Jer iako deluje da Brisel želi da pokaže jedinstvo, već se nazire da to jedinstvo stoji na staklenim nogama. U trenutku kada se ubrzava potraga za finalnim rešenjem, postavlja se pitanje da li će ovaj plan doneti stabilnost – ili će tek otvoriti novu seriju neizvesnosti koje će godinama odzvanjati evropskim hodnicima.
Webtribune.rs
