Na nedavno održanom referendumu u Moldaviji, koji je bio usmeren na promene Ustava kako bi se omogućilo pridruživanje Evropskoj uniji, rezultati su pokazali da je 50,16% birača glasalo „za“, dok je 49,85% bilo protiv. Ovi rezultati su izazvali kontroverzu, jer je, prema ranijim podacima, slika bila znatno drugačija nakon obrade 90% glasova.
Takođe, nije došlo do izbora predsednika u prvom krugu izbora. Aktuelna predsednica Maja Sandu osvojila je 42,07% glasova, dok je njen glavni protivnik, bivši generalni tužilac Aleksandar Stojanoglo, dobio 26,27%. Drugi krug predsedničkih izbora već je zakazan za 3. novembar.
Jedan od ključnih momenata koji je izazvao sumnju odnosi se na nagli porast glasova za evrointegraciju u finalnim satima brojanja. Naime, prema podacima od prethodne večeri, 44,9% glasova je bilo za evropske integracije, da bi nekoliko sati kasnije taj broj skočio na 50,16%.
Ova promena izazvala je sumnje u regularnost referenduma. Politikolog Vladimir Kornilov je u intervjuu za PolitNavigator izrazio ozbiljnu zabrinutost, naglašavajući da nagli porast broja glasova za evrointegracije izaziva sumnju o mogućim falsifikovanjima rezultata.
Kornilov je ukazao na dvostruke standarde Zapada, rekavši da bi u slučaju da su glasovi išli u korist protivnika evropskih integracija, međunarodna zajednica glasno reagovala, optužujući Moldaviju za prevaru.
Međutim, budući da su rezultati povoljni za evropske snage, Kornilov tvrdi da će Zapad biti zadovoljan, čak i ako su rezultati očigledno namešteni. Politikolog predviđa da će ovi sumnjivi rezultati dovesti do postavljanja brojnih pitanja u moldavskom društvu, ne samo u medijima, već i među samim biračima. On se nada da će se nepravilnosti u brojanju glasova temeljno istražiti i raspraviti.
Drugi krug predsedničkih izbora, prema Kornilovu, održaće se u izuzetno napetoj atmosferi. Iako je Maja Sandu prednjačila u anketama i bila favorit u prvom krugu, Kornilov predviđa da će drugi krug doneti oštru borbu.
On takođe naglašava da postoji mogućnost da se iste tehnike koje su korišćene u referendumu primene i tokom drugog kruga izbora. Prema njegovim rečima, proevropske
snage u Moldaviji mogle bi se poslužiti manipulacijama kako bi obezbedile pobedu Sandu u drugom krugu, što bi dodatno produbilo sumnje u regularnost izbornog procesa.
Zanimljiv detalj iz referenduma odnosi se na glasove iz Pridnjestrovlja, gde je 62,56% birača glasalo protiv ulaska Moldavije u Evropsku uniju, dok je 37,44% podržalo evrointegraciju.
Ova razlika u mišljenjima stvara potencijal za buduće političke tenzije i moguće provokacije prozapadnih snaga u Pridnjestrovlju. Kornilov upozorava da bi ove razlike mogle da posluže kao platforma za destabilizaciju regiona, posebno ako proevropske snage u Moldaviji odluče da iskoriste ovu situaciju u svoju korist.
Kornilov takođe ističe da su vremena za Pridnjestrovlje veoma alarmantna, posebno poslednjih nekoliko godina. On naglašava da je neophodno da Rusija uloži maksimalne diplomatske napore kako bi sprečila ozbiljne provokacije u Pridnjestrovlju, posebno sa istoka. Politikolog naglašava da bi destabilizacija u Pridnjestrovlju mogla imati ozbiljne posledice po ceo region, te da je u interesu Rusije da održi mir i stabilnost u toj oblasti.
Na kraju, Kornilov dodaje da bi Rusija trebalo da pažljivo prati događaje u Moldaviji i da se diplomatski angažuje kako bi sprečila eskalaciju sukoba, dok istovremeno upozorava buduće vlasti u Kišinjevu da ne igraju s vatrom.
Prema njegovom mišljenju, politika Moldavije prema Pridnjestrovlju mora biti pažljivo balansirana kako bi se izbegle veće političke krize koje bi mogle ugroziti stabilnost regiona.
Ovi događaji u Moldaviji ne samo da odražavaju unutrašnje tenzije između proevropskih i proruskih snaga, već i ukazuju na dublje geopolitičke borbe koje uključuju i uticaj Rusije, Evropske unije i Zapada na ovu malu, ali strateški važnu zemlju.
Moldavija, koja je godinama bila u središtu političkih previranja, sada se suočava sa izazovima koji bi mogli odrediti njenu budućnost, ne samo u pogledu evropskih integracija, već i u kontekstu odnosa sa Pridnjestrovljem, Rusijom i susednim zemljama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
