Avion kompanije Malaysian Airlines na letu 17 (MH-17), koji je oboren 17. jula 2014. godine u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini, usmrtio je sve putnike na avionu.
Za to su odmah okrivljeni proruski dobrovoljci u Donbasu koji se bore protiv pristalica građanskih nemira na Majdanu , neonacističkog Azovskog bataljona i ukrajinske vojske.
Krivica je bila prepisana miliciji u Donbasu, bez istrage, a mnoga pitanja su ostala bez odgovora. Na ova pitanja odgovorio je bivši potpukovnik ukrajinske službe bezbednosti Vasilij Prozorov, koji je pobegao u Rusiju, u dramatičnom novom dokumentarcu pod nazivom „MH-17: U potrazi za istinom“.
[adsenseyu1]
Uzbunjivač u 39-minutnom dokumentarcu u potpunosti delegitimiše nalaze koje su pronašli holandski istražitelji i svetski lideri koresteći klasifikovane dokumente u koje je imao uvid zahvaljujući svom visokom položaju i ljudi bliskih njemu, kao i iskaze svedoka, uključujući i volontere iz Donbasa.
Odgovornost za istragu tragedije pripala je holandskom istražnom timu kome se pridružio holandski odbor za bezbednost, koji je tvrdio da su MH-17 oborili dobrovoljci iz Donbasa raketom Buk.
Prozorov osporava tu tvrdnju i dovodi u pitanje zašto je Malezija, koja je bila vlasnik MH-17, gurnuta na periferiju istrage i prednost data holandskoj strani.
To samo po sebi ne osporava da dobrovoljci iz Donbasa nisu bili odgovorni, ali to pokazuje da postoji jasan dnevni red kada se zemlja sa direktnim interesom za ovu tragediju odbaci.
[adsenseyu4]
Zanimljivo je da su holandski istražitelji u potpunosti zanemarili deklasifikovane informacije Ministarstva odbrane Rusije, da je raketa korišćena za rušenje MH-17 poslata u oblast Lviv u zapadnoj Ukrajini blizu poljske granice tokom sovjetske ere, na suprotnom kraju zemlje u odnosu na Donbas.
Prozorov je uspeo da otkrije i serijski broj rakete (8-8-6-8-7-2-0). Ovo otkriće je upotpunjeno i činjenicom da je ukrajinski vojni protivavionski puk 156 delovao u Donbasu i imao vozila BUK u službi u regionu, što potvrđuju dva ispitanika koji su služili u puku, dovodeći u pitanje zašto holandski istražitelji ignorišu tako krucijalne informacije.
Ovo dolazi nakon što je sada dokazano, kako je objašnjeno u dokumentarcu, da je navodno kretanje ruskog Buka u Ukrajini lažirano, pri čemu je korišćena jedna fotografija sa slikom traktora i prikolice u koju je insertovana slika vozila Buk.
Međutim, ukrajinska služba bezbednosti, koja koristi 156 protivavionski puk nije delovala sama, a postojali su značajni zajednički napori sa spoljnim državama, pre svega Britanijom, ali i Australijom.
Dokumentarni film otkriva da su ukrajinski general-major Valerij Kondratjuk i potpukovnik Vasilij Burba, od kojih je Prozorov poznavao drugog, bili sa dva agenta britanske tajne službe 22. juna 2014. u vojnoj zoni nekoliko nedelja pre tragedije MH-17.
[adsenseyu1]
Prozorov tvrdi da je Burba ostao sa britanskim agentima u regionu i da je zajedno sa ukrajinskim bezbednosnim službama planirao da sruši MH-17.
Pošto je to predvodila britanska obaveštajna služba, ne iznenađuje to što je Englez Eliot Hidžins, bivši trgovac donjim vešom, koji je studirao politiku ili novinarstvo, svoj opskurni blog podigao na veb lokaciju Bellingcat, uz novčanu pomoć od Fondacije Otvorenog društva Džordža Soroša, samo nekoliko dana pre tragedije.
Hidžins je unapređen do te mere da je počeo blisko da sarađuje sa Atlantskim savetom, što Edvard Kurtins opisuje kao „tink-tenk sa dubokim vezama sa američkom vladom, NATO-om, kreatorima rata i njihovim saveznicima i Nacionalnom fondom za Demokratiju, još jedna zloglasna američka organizacija, snažno uključena u takozvane operacije promene režima u celom svetu“. Hidžins je takođe vodio kampanje dezinformacija o optužbama o posedovanju hemijskog oružja protiv sirijske vlade.
Prema rečima Pozorova, u tragediji MH-17 iznenađujuće je učestvovala i Australija sa australijskim obaveštajnim agentom Piter Kalverom, koji verovatno pripada Australijskoj bezbednosnoj obaveštajnoj organizaciji, ukoliko su Prozorovi navodi tačni, a koji je posedovao britanski telefonski broj koji počinje sa +44 i završava sa 575, bez obzira što deluje u Ukrajini i jeste Australijanac, a nacionalni telefonski broj njegove matične zemlje počinje sa +61.
Ovim otkrićima, Prozorov objašnjava, smo „prikupili dovoljno informacija i dokumenata koji nam omogućavaju da donesemo čvrste zaključke. Pad Boeinga bila je provokacija koju su ukrajinsko rukovodstvo i zapadne obaveštajne agencije isplanirali i realizovali“.
[adsenseyu4]
Prozorov navodi glavne krivce u ovoj tragediji:
Petro Porošenko, tadašnji predsednik Ukrajine;
Aleksandar Turčinov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine;
Viktor Muženko, šef Generalštaba;
Valentin Nalivajčenko, šef Službe bezbednosti Ukrajine;
Vasilij Gritsak, šef antiterorističkog centra;
Valerij Kondratiuk, šef kontraobaveštajnog odeljenja Službe bezbednosti;
Vasilij Burba, službenik Službe bezbednosti;
Potpukovnik Liščenko, komandant druge divizije 156 protivavionskog puka;
Britanski obaveštajni agenti koji su nadgledali ovu tajnu operaciju.
Uvid i informacije koje je pružio Prozorov detaljno ispituju i zaključuju da je obaranje leta MH-17 bila agresivna akcija koju je preduzela Ukrajina uz podršku stranih obaveštajnih agencija, posebno britanskih, radi diskreditacije narodne milicije i boraca u Donbasu.
Webtribune.rs
