Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U proteklih nekoliko dana pažnju međunarodne javnosti privukla je vest o navodnom obaranju ruskog helikoptera Mi-8 u Crnom moru pomoću ukrajinskog bespilotnog broda.
Incident se dogodio 31. decembra 2024. godine u blizini krimskog rta Tarhankut. Prema informacijama ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR), ovo predstavlja prvi slučaj u istoriji u kojem je bespilotno plovilo uspelo da obori vazdušni cilj.
Ovaj događaj postavlja brojna pitanja o promenama u vojnim strategijama i tehničkim inovacijama koje oblikuju moderno ratovanje.
Incident je dokumentovan video-materijalom koji je, navodno, zabeležio ukrajinski bespilotni brod Magura V5. Na snimku se vidi kako dron ispaljuje raketu prema ruskom helikopteru Mi-8.
Uprkos pokušajima posade da izbegne udar – manevrisanjem i ispaljivanjem termalnih mamaca – helikopter je pogođen.
Jedan od helikoptera je uništen, dok je drugi pretrpeo oštećenja. Ukrajinski izvori tvrde da su korišćene rakete R-73, poznate po svojoj preciznosti i sposobnosti termalnog navođenja.
Vest o ovom događaju izazvala je euforiju među ukrajinskim i zapadnim medijima, dok su društvene mreže bile preplavljene komentarima podrške Ukrajini.
Švajcarski dnevni list Neue Zürcher Zeitung opisao je incident kao „istorijski trenutak“ u kojem se pokazala efikasnost automatizovanog ratovanja.
Američki stručnjak za mornaričko naoružanje H. I. Satton istakao je da je ovo značajan uspeh za Ukrajinu i podvig koji će imati dugoročne posledice na balans snaga u Crnom moru.
Sa ruske strane, Ministarstvo odbrane nije potvrdilo gubitak helikoptera. Prema njihovim izveštajima, ruske snage su 31. decembra uništile osam ukrajinskih bespilotnih brodova, a 1. januara još tri. Međutim, ti izveštaji nisu uključivali informacije o sopstvenim gubicima.
Magura V5, ukrajinski bespilotni brod korišćen u ovom incidentu, prvi put je predstavljen 2023. godine na sajmu u Istanbulu. Razvijen na osnovu hidroglisera, dron se kontroliše putem Starlink satelitskog sistema i može da deluje u radijusu od 400 kilometara.
Pored toga što se koristi za izviđanje, Magura V5 je osposobljen za napade na pomorske i vazdušne ciljeve, uključujući postavljanje mina i izvođenje kamikaza misija.
Njegova cena, prema ukrajinskim vlastima, iznosi 10 miliona grivni. Međutim, kritičari tvrde da je realna proizvodna cena mnogo niža, što ukazuje na potencijalne malverzacije u finansiranju.
Ovaj incident ukazuje na širu strategiju ukrajinskih oružanih snaga, poznatu kao „mornarički moskitni rat“. Fokus je na upotrebi jeftinih, ali efikasnih bespilotnih brodova koji mogu naneti značajne gubitke protivniku.
Stručnjaci iz vojnog sektora, poput onih iz Telegram kanala Fighterbomber, upozoravaju da je situacija u Crnom moru sada značajno nepovoljnija za ruske snage.
Prema njihovim analizama, ruski nadvodni brodovi trenutno nisu u stanju da se efikasno zaštite od ovakvih pretnji. Iako helikopteri poput Mi-8 i Ka-52 mogu neutralisati bespilotne brodove, njihovo dejstvovanje zavisi od povoljnih vremenskih uslova i nosi visok rizik od gubitaka.
Rusija se suočava sa izazovom koji zahteva hitnu adaptaciju. Neke od potencijalnih mera uključuju:
Razvoj tehnologija za ometanje komunikacija: Cilj je ometanje satelitske veze bespilotnih brodova, uključujući Starlink. Međutim, ovo je tehnički zahtevan zadatak koji do sada nije dao značajne rezultate.
Uvođenje vlastitih bespilotnih sistema: Rusija već testira svoje bespilotne brodove sa bojevim glavama od 250-350 kilograma. Njihova masovna proizvodnja mogla bi da obezbedi ravnotežu na moru.
Preventivni udari: Uništavanje ukrajinskih proizvodnih kapaciteta za Magura V5 predstavlja još jednu mogućnost. Ovakvi udari su već izvedeni, ali njihova efikasnost ostaje diskutabilna.
Incident u Crnom moru označava prelazak na novu fazu u ratovanju između Rusije i Ukrajine. Bespilotne tehnologije redefinišu način vođenja pomorskih operacija, smanjujući značaj tradicionalne dominacije velikih flota. Ovo je izazov koji zahteva prilagođavanje strategija i ulaganje u inovacije.
Na dugi rok, bitka u Crnom moru može poslužiti kao primer šireg trenda u vojnom sukobu, gde automatizacija i bespilotne tehnologije postaju ključne.
Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, ovakvi događaji mogli bi značajno uticati na šire geopolitičke tokove i vojnu ravnotežu u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
