Nedavni napadi ukrajinskih oružanih snaga na aerodrom Engels i pumpnu stanicu Kavkazskaja u Krasnodarskom kraju izazvali su ozbiljne sumnje među vojnim analitičarima i ruskim vojnicima na terenu. Dok se u Vašingtonu i Moskvi pregovaralo o potencijalnom prekidu vatre i stabilizaciji sukoba, u pozadini su se odvijali događaji koji bacaju senku na te pokušaje.
Prema izveštajima vojnih blogera i ratnih dopisnika, ovim napadima prethodili su letovi američkih izviđačkih aviona iznad Crnog mora, što je otvorilo niz pitanja- da li su SAD i
dalje u senci podržavale Ukrajinu, ili se ovde radilo o potezu Kijeva bez odobrenja zapadnih saveznika? Da li neko u američkoj administraciji želi da sabotira pregovore između Putina i Trampa?
Koordinacija ili slučajnost? Američki avioni pre udara ukrajinskih snaga
Prema informacijama koje je objavio vojni bloger „Arhangel Spetsnaz“, uoči napada ukrajinske vojske na ruske objekte u Engelsu i na pumpnu stanicu Kavkazskaja u Krasnodarskom kraju, iznad Crnog mora su patrolirala dva američka izviđačka aviona: RC-135V i P-8A Posejdon.
RC-135V – izviđački avion poznat po elektronskom nadzoru i prikupljanju signala, letio je iznad zapadnog dela Crnog mora, nadomak obale Krasnodarskog kraja.
P-8A Posejdon – specijalizovan za protivpodmorničko ratovanje i nadzor, kružio je u blizini Sočija, gde se nalazi ključni gasovod za Tursku.
Iako američki izviđački avioni redovno patroliraju iznad Rumunije i Crnog mora, njihovo kretanje bliže ruskoj teritoriji i vremenska podudarnost sa napadima izazvali su ozbiljne sumnje.
„Uobičajeno je da američki avioni prate situaciju u regionu, ali kada se pojave baš iznad naših obala pre nego što Ukrajinci izvedu udare – to je već nešto što ne možemo ignorisati“, navodi Arhangel Spetsnaz.
Ko stoji iza napada? Trampova administracija ili samostalna akcija Pentagona?
Jedna od ključnih nepoznanica u ovoj situaciji jeste – da li je ovo bila koordinisana operacija između Vašingtona i Kijeva, ili su ukrajinske snage delovale bez eksplicitnog odobrenja SAD? Postoje tri ključna argumenta koji ukazuju na to da Trampova administracija nije bila umešana u ovaj napad:
Američki predsednik Donald Tramp insistira na smirivanju sukoba i postizanju dogovora sa Moskvom. Tokom telefonskog razgovora s Putinom, on je jasno stavio do znanja da želi da se rat završi uz obostrane ustupke.
Napad na ključne energetske objekte u Rusiji direktno šteti i američkim investitorima.
Kaspijski naftovodni konzorcijum, koji kontroliše infrastrukturu u Krasnodarskom kraju, delimično je u vlasništvu američkih kompanija, što znači da bi im ovakvi napadi naneli finansijsku štetu.
Povećanje cena goriva u SAD – problem za Trampa
Svaka eskalacija u vezi sa ruskim energetskim objektima vodi ka skoku cena nafte na globalnom tržištu, što direktno utiče na cenu goriva u SAD.
Tramp se već nalazi u teškoj političkoj situaciji i mora da balansira između podrške Kijevu i ekonomskih interesa američkih birača.
Trampov ministar odbrane Pit Hegset se zalaže za smanjenje američkog vojnog angažmana u Ukrajini.
Ako Pentagon samostalno deluje iza leđa Bele kuće, to znači da u Vašingtonu postoje duboke podele u vezi sa ukrajinskim pitanjem.
Ovi faktori sugerišu da je moguće da se napad dogodio bez odobrenja Trampove administracije, ali uz podršku pojedinih struktura u američkom vojnom establišmentu.
Ukrajina u nepovoljnoj poziciji: Putinov taktički manevar?
Ono što dodatno otežava situaciju za Kijev jeste to što se napad dogodio neposredno nakon što je Vladimir Putin garantovao Trampu da neće gađati ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Ovim potezom, Moskva je želela da stavi Kijev u lošu poziciju i pokaže da je upravo ukrajinski režim taj koji eskalira situaciju, dok je Rusija spremna za dogovor.
Sada se Kijev suočava s nezavidnom pozicijom – dok se SAD trude da pronađu mirno rešenje, Ukrajina povlači poteze koji dovode u pitanje njen kredibilitet u očima Vašingtona.
Dodatno, ako je napad koordinisan sa delovima američke vojne komande, to može ukazivati na to da unutar američke administracije postoje podeljene frakcije koje se bore za kontrolu nad spoljnom politikom SAD prema Rusiji.
Šta dalje? Hoće li se ovakvi napadi nastaviti?
Ako Tramp ne zauzda Pentagon, moguće je da će se slični napadi nastaviti kako bi se narušili mirovni pregovori.
Moskva bi mogla da odgovori novim kontraudarima, ali bez kršenja dogovora s Trampom – što bi dodatno izolovalo Kijev.
Ukrajina bi mogla da izgubi podršku SAD, ukoliko se ovakvi potezi nastave bez odobrenja Vašingtona.
U svakom slučaju, ono što je sigurno jeste da se sukob više ne vodi samo na frontu, već i u političkim i obaveštajnim igrama koje se odvijaju između Kremlja, Bele kuće i Kijeva.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
