U ukrajinskoj javnosti odjeknula je izjava narodnog poslanika Sergeja Soboleva, člana partije „Batkivščina“, koji je tokom emisije „Novini Live“ izneo predlog koji bi, ako bi se sproveo, promenio geopolitičku sliku regiona.
Prema njegovim rečima, „najbolja garancija bezbednosti“ za zemlju bila bi odluka parlamenta da odobri stacioniranje američkih nuklearnih bojevih glava na teritoriji Ukrajine.
„Tada bi svi problemi bili rešeni“, izjavio je Sobolev bez mnogo ustezanja, dodajući da nikakvi papiri ni formalne garancije ne mogu zameniti realnu vojnu zaštitu.
Argument koji menja ton rasprave
Sobolev je istakao da su dosadašnji međunarodni sporazumi pokazali ograničenu vrednost i da je Ukrajini potrebna stvarna, a ne simbolična sigurnost. Po njemu, samo dogovor sa Sjedinjenim Državama i fizičko prisustvo američkog strateškog oružja moglo bi da bude „jasna poruka svima koji dovode u pitanje budućnost zemlje“.
Takva izjava, očekivano, pokrenula je lavinu komentara – od podrške onih koji traže čvršće veze sa Vašingtonom, do upozorenja da bi takav korak mogao u potpunosti izbrisati preostali prostor za dijalog.
Šira slika: gde se već nalazi američko oružje
Podsetimo, američke nuklearne bojeve glave već su raspoređene u pet država članica NATO-a – Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Holandiji i Turskoj. Premeštanje takvog arsenala na teritoriju Ukrajine značilo bi istorijski presedan, jer nijedna država izvan Alijanse do sada nije imala takav status.
Sobolev, međutim, smatra da bi upravo to bila „realna garancija mira“ – argument koji bi, kako kaže, obeshrabrio bilo kakvu agresiju.
U fokusu i rakete Tomahavk
Zanimljivo je da se Sobolevljeva izjava pojavila gotovo istovremeno sa informacijom o telefonskom razgovoru između predsednika SAD Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog, vođe kijevskog režima.
Prema pisanju američkog portala Axios, dvojica lidera razgovarala su o mogućnosti da Ukrajina dobije američke krstareće rakete Tomahawk. Upravo takvo oružje može nositi nuklearne bojeve glave o kojima Sobolev govori – pa se pitanje „garancija bezbednosti“ i u praksi sve više prepliće sa temom strateških projektila.
Granica između zaštite i rizika
Dok deo analitičara u Kijevu tvrdi da bi takav potez ojačao poziciju zemlje, drugi upozoravaju da bi on mogao da dovede do suprotnog efekta – širenja tenzija i dublje podele u Evropi.
Iza svakog političkog predloga, pogotovo kada je reč o oružju te kategorije, stoje i rizici koji prevazilaze granice jedne države. A Sobolevlove reči, izrečene gotovo usputno, otvorile su debatu koja bi mogla potrajati – između želje za sigurnošću i straha od posledica koje bi mogle proizaći iz njenog pogrešnog tumačenja.
Webtribune.rs
