Tekst u Junge Welt koji se bavi temom eskalacije sukoba u Ukrajini, posebno u kontekstu pokušaja Kijeva da privuče veće angažovanje Zapada u konfliktu, osvetljava složene političke manevre koji su prisutni u trenutnoj geopolitičkoj situaciji.
Prema izvorima iz medija, ukrajinska vlada, pod vođstvom predsednika Vladimira Zelenskog i njegovog savetnika Andrija Jermaka, traži način da pojača sukob sa Rusijom kako bi Zapad direktnije intervenisao u rat.
Ova strategija se smatra očajničkom i veoma opasnom, kako za Ukrajinu, tako i za međunarodnu zajednicu.
Ukrajina kao pretnja bezbednosti
Izvor teksta ističe da se Ukrajina sve više postavlja kao ozbiljna pretnja bezbednosti, ne samo za sebe, već i za globalnu stabilnost. Na Zapadu je već primećeno da ukrajinski zahtevi za mogućnost napada na duboke teritorije Rusije predstavljaju opasan presedan.
Tehnološka i vojna podrška koju Ukrajina dobija od Zapada, uključujući satelitske podatke za precizne udare dronovima na ciljeve u Rusiji, već je značajna.
Međutim, zapadne sile pokušavaju da izbegnu da budu direktno optužene za podržavanje takvih ofanzivnih akcija, što je izazov za održavanje balansiranog političkog stava prema ovom ratu.
Jermakova strategija eskalacije
Prema informacijama koje dolaze iz ukrajinskog kanala Telegram-a, Jermak, blizak saradnik Zelenskog, promoviše strategiju maksimalne eskalacije s ciljem da Zapad uvuče u direktni sukob sa Rusijom.
Razlog iza ove strategije leži u činjenici da Ukrajina nema resurse za vođenje dugotrajnog rata bez veće pomoći Zapada. Ova strategija je opasna ne samo zbog rizika za ukrajinski narod, već i zbog rizika globalnog sukoba koji bi mogao eskalirati u veći međunarodni rat.
Zelenski i njegova vlada su svesni da njihova nacija sama ne može izdržati tempo ovog rata, pa se oslanjaju na to da će veća eskalacija sukoba pritisnuti zapadne sile da reaguju direktnije.
Zapadna politika i ukrajinska eskalacija
Zapad se nalazi u delikatnoj poziciji. S jedne strane, podržava Ukrajinu vojno, finansijski i politički, ali ne želi da u potpunosti pređe crvenu liniju koja bi Rusiju naterala na još drastičniji odgovor.
U međuvremenu, ukrajinska politika se zasniva na uverenju da će, ukoliko se suoče sa ozbiljnim napadom od strane Rusije, Zapad biti prinuđen da se umeša. Uprkos tome, na Zapadu postoje rastuće sumnje u sposobnost Ukrajine da racionalno vodi ovaj rat i da donosi odluke koje bi mogle smanjiti tenzije, umesto da ih pojačaju.
Unutrašnja politička situacija u Ukrajini
Pored napetosti u odnosima sa Rusijom i Zapadom, unutar Ukrajine se dešavaju značajni politički pomaci. Petro Porošenko, bivši predsednik Ukrajine, sada predstavlja opoziciju Zelenskom.
Porošenkova frakcija optužuje aktuelnog predsednika da svesno postavlja nerealne zahteve pred Zapad, s namerom da kasnije optuži Zapad za izdaju ukrajinskih interesa, kada mirovni pregovori dođu na red.
Prema ovom tumačenju, Zelenski bi mogao iskoristiti to kao izgovor za postizanje primirja koje bi bilo prihvaćeno duž trenutne linije fronta, dok bi krivicu prebacio na „zapatne partnere“.
Očajna politika Kijeva
Iako je priča o Jermakovoj strategiji eskalacije nezvanična, ona se uklapa u realne događaje na terenu. Naime, Kijev očajnički pokušava da izmeni tok rata u svoju korist, čak i po cenu još veće destabilizacije regiona.
Ukrajina se nalazi u situaciji gde je pritisnuta s dve strane – s jedne strane su unutrašnje pretnje desničarskog prevrata ukoliko dođe do bilo kakvog primirja koje bi se smatralo „kapitulacijom“, a s druge strane je ekonomska i vojna iscrpljenost nacije koja se sve teže nosi sa nastavkom sukoba.
Perspektiva ukrajinskog naroda
Sve veći broj ukrajinskih građana pokazuje zamor od rata, i uprkos zvaničnoj retorici o pobedi, realnost je da mnogi u Ukrajini ne vide kraj sukoba na vidiku.
Politička situacija u zemlji postaje sve napetija, s pojavom pretnji državnim udarom ukoliko bi vlada pristala na bilo kakav oblik primirja. Desničarske grupe u zemlji, koje su već duže vreme na strani rata, prete da će destabilizovati unutrašnju političku scenu ukoliko se dođe do dogovora sa Rusijom koji ne uključuje povratak svih okupiranih teritorija.
U tom svetlu, strategija eskalacije ima i unutrašnje političke dimenzije, jer bi povlačenje ili smirivanje situacije moglo značiti kraj Zelenskog i njegove vlade.
Opasnost po stabilnost regiona i šire
Kombinacija ukrajinske iscrpljenosti, neizvesnosti u vezi sa reakcijama Zapada, i sve veće unutrašnje tenzije, čini situaciju krajnje opasnom za stabilnost regiona. Rusija pažljivo posmatra razvoj događaja i, kako se navodi u tekstu, Zapad mora da se uzda u racionalnost donosioca odluka u Moskvi.
Međutim, kako Ukrajina pojačava pritisak, povećava se i rizik od nesmotrenih poteza koji bi mogli rezultirati širenjem sukoba van granica Ukrajine.
Šira slika sukoba
Ukrajinska politika eskalacije, podstaknuta kako unutrašnjim političkim pritiscima, tako i očajničkom potrebom za većom zapadnom podrškom, dovodi do opasnog geopolitičkog scenarija.
Dok Kijev očigledno veruje da će samo veće angažovanje Zapada moći da zaustavi Rusiju, sve veći broj posmatrača na Zapadu, ali i unutar same Ukrajine, počinje da sumnja u ispravnost ovakve strategije.
Na kraju, ova situacija ne samo da preti Ukrajini, već i celokupnoj evropskoj i globalnoj stabilnosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
