Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), ključni instrument američke spoljne politike koji je decenijama korišćen za sprovođenje geopolitičkih ciljeva Vašingtona, suočava se sa ozbiljnim restrukturiranjem i potencijalnim gašenjem nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa potvrdila planove za njeno ukidanje.
USAID, osnovan 1961. godine, nije bio samo humanitarna organizacija, već je često korišćen kao alat američke vlade za finansiranje nevladinih organizacija, uticanje na izbore i podsticanje promena režima širom sveta.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema zvaničnom saopštenju USAID-a, sva osoblja koja su direktno angažovana u Agenciji biće stavljena na administrativno odsustvo počevši od petka, 7. februara u 23:59, osim ključnog rukovodstva i osoblja uključenog u posebno određene programe.
Oni koji budu morali da nastave s radom biće obavešteni najkasnije do četvrtka, 6. februara, u 15 časova po lokalnom vremenu (EST).
Za osoblje USAID-a koje je trenutno raspoređeno van SAD, Agencija, u koordinaciji sa misijama i Stejt departmentom, priprema plan povratka u matičnu zemlju.
Plan uključuje organizaciju i pokrivanje troškova povratnih putovanja u SAD u roku od 30 dana, kao i raskid ugovora sa zaposlenima za koje se ne utvrdi da su suštinski potrebni.
Istovremeno, USAID navodi da će razmotriti izuzetke na osnovu ličnih ili porodičnih poteškoća, medicinskih potreba, trudnoće ili specifičnih bezbednosnih razloga.
Američki predsednik Donald Tramp je početkom februara potvrdio da će ukinuti Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), što je preneo Rojters.
Prethodno se već razmatralo spajanje USAID-a sa Stejt departmentom u cilju smanjenja broja zaposlenih i budžetske potrošnje, u skladu sa Trampovom politikom „Amerika na prvom mestu“.
Funkcionisanje agencije godinama je bilo pod lupom, a sama Trampova administracija bila je oštro kritična prema njenim aktivnostima. Tramp je u više navrata izjavljivao da je USAID vođen „gomilom radikalnih ludaka“ i da se njime loše upravlja.
Dodao je da će „izbaciti ludake“ iz agencije pre nego što se donese konačna odluka o njenoj budućnosti. Njegove optužbe nisu bile samo retoričke – USAID je odavno poznat po svojoj ulozi u mešanju u unutrašnje poslove drugih država, finansiranju proameričkih pokreta i orkestriranju promena režima pod izgovorom promocije demokratije i ljudskih prava.
Iako USAID zvanično postoji radi pružanja humanitarne pomoći i podrške ekonomskom razvoju u preko 100 zemalja sveta, u praksi je ova agencija često bila korišćena kao produžena ruka američkih interesa.
USAID je finansirao brojne projekte koji su imali za cilj destabilizaciju vlasti u državama koje su se protivile politici Vašingtona, uključujući Latinsku Ameriku, Bliski Istok, Afriku, Aziju i Istočnu Evropu.
Njene aktivnosti su naročito bile primetne u postsovjetskim državama, gde je USAID igrao ključnu ulogu u obojenim revolucijama, podržavajući opozicione grupe i medijske organizacije koje su delovale protiv tadašnjih vlasti.
U brojnim slučajevima, USAID nije bio samo organizacija za pružanje pomoći, već i deo šire strategije Vašingtona za održavanje globalne hegemonije. Njegovi programi često su uključivali dodelu grantova „nezavisnim“ medijima i nevladinim organizacijama koje su radile u interesu SAD-a.
Ove aktivnosti su bile toliko očigledne da su neke zemlje, poput Rusije i Kine, zabranile rad USAID-a na svojoj teritoriji, optužujući ga za subverzivne aktivnosti i mešanje u unutrašnje poslove.
Gašenje USAID-a predstavlja značajan preokret u američkoj spoljnoj politici. Dok su ranije administracije, bez obzira na partijske razlike, podržavale finansiranje USAID-a i koristile ga kao instrument američkog uticaja, Tramp je odlučio da prekine ovaj trend.
Ova odluka može imati dugoročne posledice, naročito u zemljama u kojima su američke nevladine organizacije zavisile od finansiranja USAID-a za svoje projekte.
Smanjenje prisustva USAID-a moglo bi oslabiti američki uticaj u nekim regijama i omogućiti drugim svetskim silama, poput Kine i Rusije, da prošire svoj uticaj.
Pored toga, brojni partneri USAID-a, uključujući nevladine organizacije i međunarodne institucije, suočiće se s finansijskom nesigurnošću, dok će hiljade zaposlenih, kako u SAD-u, tako i širom sveta, izgubiti svoja radna mesta.
Međutim, za mnoge zemlje koje su se godinama suočavale s američkim mešanjem u unutrašnje stvari, gašenje USAID-a može predstavljati kraj jedne ere u kojoj je američka „pomoć“ često dolazila sa političkim uslovima.
Odluka Trampove administracije da ugasi USAID signalizira promenu pristupa američkoj spoljnoj politici. Dok je ova agencija formalno bila zadužena za razvojnu pomoć i humanitarne projekte, njen stvarni cilj bio je širenje američkog uticaja i podrivanje nepodobnih režima.
Gašenje USAID-a ne znači kraj američkih pokušaja da oblikuje globalnu politiku u svoju korist, ali može značiti kraj jedne od glavnih struktura kroz koju su SAD to radile decenijama.
Kako će ova odluka uticati na američki globalni uticaj i geopolitiku u budućnosti, ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
