„Rusija je trebalo da „počne ranije“ da deluje u situaciji u Ukrajini, nadali smo se da će je rešiti mirnim putem“, rekao je Vladimir Putin na konferenciji za novinare, posle posete Kirgistanu.
„Očigledno smo se kasno snašli, da budem iskren. Možda je sve ovo trebalo da počne ranije. Samo smo se nadali da ćemo uspeti da se dogovorimo u okviru Minskih mirovnih sporazuma. Ali šta reći na to“, rekao je predsednik.
Ranije je, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, rekla da su sporazumi iz Minska „pokušaj da se Kijevu da vremena da ojača“. Putin je napomenuo da ove reči smatra dokazom ispravnosti stava Moskve da započne svoju vojnu operaciju.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu. Instalirajte ga preko Play prodavnice besplatno OVDE
Prema njegovim rečima, u odnosima Rusije i Zapada poverenje je već „skoro na nuli”, ali posle izjave Merkelove „nije jasno kako pregovarati, s kim i kakve garancije davati”.
„Ali svejedno, na kraju ćemo morati da pregovaramo. Već sam mnogo puta rekao da smo spremni za te dogovore, otvoreni smo, ali to nas tera da razmišljamo, naravno, sa kim imamo posla“, dodao je Putin.
Sporazumi iz Minska za rešavanje situacije u istočnoj Ukrajini, koje su 2015. potpisali ambasador Rusije u Kijevu Mihail Zurabov, predstavnica OEBS-a Hajdi Taljavini, bivši predsednik Ukrajine Leonid Kučma i lideri LNR i DNR Igor Plotnicki i Aleksandar Zaharčenko, predviđaju prekid vatre, povlačenje teškog naoružanja sa linija dodira, kao i ustavna reforma, čiji su ključni elementi trebalo da budu decentralizacija i usvajanje zakona o posebnom statusu pojedinih regiona Donjecke i Luganske oblasti. Međutim, ovaj plan nije sproveden.
Rusija od 24. februara 2022. godine sprovodi vojnu operaciju u Ukrajini, čiju je svrhu Putin nazvao oslobađanje Donbasa, kao i stvaranje uslova koji garantuju njegovu bezbednost. U tom kontekstu, Sjedinjene Države i njihovi NATO saveznici nastavljaju da šalju oružje u Kijev.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
