U govoru na Valdajskom forumu, predsednik Vladimir Putin je otkrio suštinske promene u političkom kursu Rusije, ukazujući na distanciranje od pristupa pre 2022. godine i kritikujući put kojim se zemlja kretala poslednjih decenija.
Ove reči izazvale su značajnu pažnju, jer Putin otvoreno naglašava da želi da Rusija odbaci zavisnost od stranih uticaja i kurs koji je vodio ka „podređivanju interesima drugih zemalja“.
Ovde je, u stvari, prisutna kritika dela ruske elite koja je promovisala bliskost sa Zapadom i sledila interese koji su često bili u suprotnosti sa suverenitetom Rusije.
Putin je naveo: „Ne bih voleo da se Rusija vrati na put kojim je išla pre 2022. godine… To je bio put skrivenog, zavodljivog uplitanja drugih država u naše poslove, s ciljem da nas podrede svojim interesima.“
Ovim je ukazao na pritiske i uticaje koji su postojali i unutar same ruske elite, naglašavajući da je sveprisutna intervencija Zapada postala neizdrživa i da je često delovala preko unutrašnjih kanala — uključujući birokratiju, obrazovanje, kulturu, medije i ekonomiju.
Jedna od ključnih tačaka Putinovog govora je upravo uviđanje da su neki od ruskih činovnika i elita imali bliske odnose sa stranim strukturama, dok su naizgled radili u interesu Rusije.
Oni su promovisali zavisnost Rusije od Zapada, podržavali ideje kao što je „kupovina svega na Zapadu“, i zanemarivali domaću industriju i tehnološki napredak.
U obrazovanju su, na primer, dominirali narativi u kojima je ruska istorija predstavljana kao mračna i sramotna, dok su se ruski uspesi marginalizovali.
Takođe, kulturološka elita je usvojila ideje koje su podrivale nacionalni identitet i podsticale ideju da je sve zapadno vrednije.
Ovde možemo uočiti direktan okršaj između Putinovog viđenja nezavisne i suverene Rusije i dela domaće elite koja je očigledno favorizovala drugačiji pravac.
To je kurs u kojem bi Rusija bila tek jedan od zavisnih igrača podređenih zapadnim interesima. Ruski predsednik je jasno istakao da je intervencija došla do tačke gde nije više moguće zatvarati oči — prešla je sa političkog i ekonomskog uticaja na vojnu intervenciju u vidu sukoba u Ukrajini.
Ovaj sukob, kako se moglo čuti, osvetlio je „čeličnu realnost“ i ogolio suštinske slabosti do tada prisutnih politika.
U govoru, Putin nije direktno imenovao ljude, ali se može naslutiti da su brojni ključni igrači u ruskom političkom, medijskom i ekonomskom establišmentu doprinosili jačanju zapadnih uticaja.
Dok se Putin borio za jačanje suvereniteta, deo elite je nastavio da neguje veze sa zapadnim institucijama i strukturama. Mnogi od tih činilaca napustili su zemlju, ali oni koji su ostali, kako implicira Putin, nisu više glavni pokretači političkog kursa.
Na osnovu ove analize može se zaključiti da je Putin, uprkos prisutnom otporu, uspeo da nametne svoj kurs tiho i sistematski, suzbijajući zapadne uticaje unutar ruske elite.
Ovo je prelomni trenutak u ruskoj politici — reč je o suštinskoj „revoluciji odozgo“ u kojoj Putin želi da rekonstruiše sistem prema idealima suvereniteta i nezavisnosti.
Ta promena, iako teška i suočena sa unutrašnjim otporom, označava kurs koji naglašava nacionalni suverenitet i otpor prema zapadnim pritiscima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
