Evropa i Amerika – dva transatlantska vojno-politička saveznika od Drugog svetskog rata – oštro su se ove sedmice razišle oko pitanja ko u stvari odlučuje o energetskoj politici Starog kontinenta.
Predstavnički dom američkog Kongresa u sredu je odobrio predlog zakona o vojnom budžetu SAD za 2020. godinu, koji predviđa drakonske mere protiv grupe graditelja rusko-zapadnoevropskog gasnog projekta „Severni tok 2”.
Nakon glasanja u sredu, republikanski senator Ted Kruz – inicijator sankcionisanja aktera „Severnog toka 2” – ponovio je da će zakon, „koji će usvojiti Kongres i potpisati predsednik Donald Tramp, omogućiti energetsku bezbednost Evrope, i sprečiti Rusiju da dođe do milijardi dolara koje bi mogla upotrebiti za agresiju”.
Odluka Predstavničkog doma nalaže Stejt departmentu da u roku od 60 dana precizira koje kompanije – graditelje „Severnog toka 2” i njihove rukovodioce treba podvrgnuti kaznenim merama i sankcijama. U međuvremenu, i američki Senat treba u veoma kratkom roku, do 20. decembra, da glasa o istom predlogu zakona. Ukoliko oba tela američkog Kongresa u punom sastavu izglasaju dotični predlog u zakon, dokument putuje u Belu kuću, gde predsednik Tramp može da ga potpiše ili stavi veto.
Berlin, a za njim i Brisel, juče su se verbalno, veoma energično suprotstavili nameri Amerike da odlučuje o daljem profilu energetskog snabdevanja Evrope.
[adsenseyu1]
„Evropska energetska politika odlučuje se u Evropi, a ne u Americi. Odbijamo bilo kakve spoljne intervencije i ekstrateritorijalne sankcije”, saopštio je juče Hajko Mas, nemački šef diplomatije.
Zatim je reagovala je i nova evropska uprava u Briselu.
„Cilj Evropske komisije od samog početka je bio da gasovod funkcioniše transparentno, u skladu s principima energetskog zakonodavstva EU. Brisel je protiv uvođenja sankcija bilo kojim kompanijama koje posluju u skladu sa zakonima”, istakao je Fil Hogan, novi evropski komesar za trgovinu.
Činjenica da Vašington – zbog ustrojstva međunarodnog finansijskog sistema od Drugog svetskog rata i neporecive dominacije dolara u tom poretku – ima šanse da utiče na završetak izgradnje „Severnog toka 2” (oko 150 kilometara) razjarila je deo opozicije u Nemačkoj.
„Nemačka vlada je kapitulirala pred Amerikom, zbog situacije oko ’Severnog toka 2’”, ocenio je Štefan Kotre, zvanični predstavnik partije Alternativa za Nemačku (AfD).
„Kancelarka Angela Merkel je još lane veoma jasno rekla da je ovaj gasovod čisto ekonomski projekat između Rusije i Nemačke, kao i da se na njega ne odnosi zakonodavstvo EU. Sada su SAD uspele da ovaj projekat povežu sa destabilizovanom Ukrajinom. Merkelova više nije u stanju da predstavlja interese Nemačke, a kamoli da ih brani. Stabilnost Ukrajine nema nikakve veze sa ekonomskim projektima”, zaključio je portparol AfD-a.
[adsenseyu4]
Povodom pretnje američkih sankcija „Severnom toku 2”, oglasio se juče i Rajner Zile, izvršni direktor austrijskog OMV-a, jedne od pet zapadnih kompanija sufinansijera tog gasovoda.
„Sankcije protiv ’Severnog toka 2’ su udar na Evropu i Nemačku, bliske saveznike (SAD). Vreme je da Berlin i Brisel zauzmu jasan politički stav i uzvrate”, navodi se u Zileovom saopštenju.
Matijas Šep, izvršni direktor nemačko-ruske privredne komore, odbacio je argument Vašingtona da „Moskva energetski davi Evropu”, kao „falsifikovanu tvrdnju”. Istovremeno je preporučio Evropi da preduzme kontramere protiv Vašingtona, uključujući i sankcije.
[adsenseyu1]
U kojem pravcu bi dalje mogao ići ovaj verbalni otpor zvaničnog Berlina i Brisela američkom zakonu protiv „Severnog toka 2”, koji je uveliko u užurbanoj proceduri u Kongresu – zagonetka je.
Na drugom kraju Evrope, zvanična Sofija je počela da pokazuje znake uzmicanja od ubrzanog završetka izgradnje „Turskog toka”, čiji su graditelji takođe na meti najavljenih američkih sankcija. Pitanje je može li Bugarska da ostane na evropskoj mapi tranzita gasa nakon neuspeha „Južnog toka”, istakao je bugarski predsednik Rumen Radev u sredu u jednoj TV emisiji. „Mi Bugari dajemo svoj novac kako bi ruski gas mogao da dospe do Evrope”, izjavio je Radev. Po njegovim rečima, Bugarska treba da napravi analizu o tome kada će se za tu zemlju isplatiti „Turski tok”.
„Ako je to, kako kažu, za 15 godina, onda je to dug period”, naglasio je Radev, uz ocenu da bi u Bugarskoj za to vreme moglo da se izgradi još više terminala za prijem prirodnog tečnog gasa (LNG), i obezbedi diversifikacija isporuka tog energenta od drugih snabdevača. Inače, za prodaju svog LNG-a Evropi zainteresovane su SAD.
Anatolij Markov, ambasador Rusije u Sofiji, juče je istakao da se Moskva „nada” da će izgradnja „Turskog toka” biti realizovana u roku, tako da krak gasovoda do maja 2020. stigne do Srbije.
(Politika.rs)
[adsenseyu4]
