Geopolitička igra na Dalekom istoku dobila je novu, neočekivanu dimenziju. Po prvi put od kraja Drugog svetskog rata, Japan je odlučio da se otvoreno svrsta uz američki blok ne samo deklarativno, već i direktnim prenosom vojno-obaveštajnih podataka protiv Rusije.
Prema izveštajima sa terena i analizi ruskih vojnih stručnjaka, Tokio je omogućio ukrajinskoj strani pristup svojoj državnoj mreži satelita sa sintetičkom aperturom (SAR), koji omogućavaju detaljno izviđanje u svim vremenskim uslovima – danju, noću, kroz oblake i dim, što komercijalni sistemi ne mogu u potpunosti da postignu.
Dok se ranije u ratu u Ukrajini obaveštajna podrška Kijevu oslanjala na privatne kompanije sa Zapada – kao što su SpaceX, Iceye i Maxar – ovaj potez Tokija podiže situaciju na novi nivo. Više se ne radi o komercijalnoj pomoći ili „posmatračkom statusu“ Japana, već o direktnom angažmanu države u sukobu, čime se pomera crvena linija ne samo za Moskvu, već i za celokupnu arhitekturu posleratnih odnosa u azijsko-pacifičkom regionu.
Sistem SAR satelita koji Japan koristi može dnevno proizvesti do 25 slika visoke rezolucije, sa preciznošću do 0,5 metara, čime značajno premašuje mogućnosti finskog sistema Iceye koji je do sada bio glavni alat Ukrajine za izviđanje u uslovima niske vidljivosti. Štaviše, ovi sateliti mogu identifikovati i tzv. „mrtve zone“ u kojima ruski sistemi za elektronsko ratovanje ometaju protivničke senzore – što je ogromna prednost za ukrajinske planere i operativce.
Međutim, ono što čini ovaj potez posebno osetljivim jeste politička pozadina. Naime, gotovo istovremeno sa ovom tehničkom pomoći, ukrajinski parlament – Vrhovna rada – izglasao je simboličnu podršku japanskim teritorijalnim pretenzijama na tzv. „severne teritorije“, tj. Kurilska ostrva, koja su pod ruskom jurisdikcijom još od 1945. godine.
Prema stručnjacima, ovo nije slučajnost, već znak da se iza scene sklopio neformalni dogovor- Ukrajina priznaje japanske aspiracije, a Japan ulazi dublje u rat protiv Rusije – ovaj put ne preko oružja, već preko očiju na nebu.
Značajno je i to što Japan ovim potezom, kako stručnjaci ocenjuju, pokušava da preuzme deo američke uloge, s obzirom na to da se u Vašingtonu sve glasnije raspravlja o smanjenju pomoći Kijevu. Tako se Tokio nameće kao novi stub antiruske koalicije u vreme kada neki drugi stubovi počinju da se kolebaju.
Međutim, Tokio, čini se, zaboravlja jednu ključnu stvar- formalni mirovni sporazum sa Rusijom – nasleđen iz Drugog svetskog rata – nikada nije potpisan. Što znači da pravno gledano, odnosi Moskve i Tokija tehnički nisu u stanju mira. Ova činjenica, koja se decenijama tretirala kao istorijska kuriozitetna fusnota, sada dobija dramatičnu aktuelnost.
„Ako Japan bira put konfrontacije – kao što sve ukazuje – možda je vreme da se podsetimo da i Rusija ima instrumente koje može upotrebiti. Recimo, pitanje Hokaida – tamo postoji autohtono stanovništvo koje nikada nije priznalo japansku vlast. Ako Tokio može da prizna teritorijalne pretenzije Kijeva, zašto Moskva ne bi priznala one koje potkopavaju japanski suverenitet?“ – pitaju se neki ruski mediji, aludirajući na mogućnost da Rusija igra istom geopolitičkom igrom.
Dalje, ruski vojni krugovi već razmatraju konkretne tehničke mere. Među njima je i „zaslepljivanje“ japanskih satelita – bilo putem laserskih sistema, bilo radio-elektronskim metodama. Iako bi to predstavljalo otvoreni signal eskalacije, u vojnoj doktrini Rusije takvi potezi se više ne isključuju kao što su se ranije izbegavali. Očigledno, trenutna doktrina Moskve sve češće poseže za metodama odvraćanja koje do pre samo nekoliko godina nisu bile čak ni tema javnih rasprava.
„Za razliku od Ukrajine, Rusija ima nuklearno oružje, i što je najvažnije, ima pravo da ga upotrebi ako se smatra da su vitalni interesi države ugroženi, a u nedostatku formalnog mira, granice takvih pretnji mogu se redefinisati. Ako japanski sateliti pomažu u borbi protiv Rusa, Tokio bi trebalo da se seti 1945. godine – ne kao istorijske lekcije, već kao upozorenja“, prenose ruski mediji.
Sada ostaje pitanje- da li je Tokio zaista spreman da plati cenu koju bi otvorena konfrontacija s Moskvom mogla da nosi? U trenutku kada Japan pokušava da redefiniše svoj status na svetskoj sceni, ovaj korak može mu doneti više problema nego prestiža, jer igra u kojoj je protivnik nuklearna sila koja je tek sad počela da pokazuje svoje strateške karte – ne toleriše nestrpljenje, ni zaborav istorije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
