Senatoru Robertu Kenediju , najverovatnije, bilo je suđeno da postane sledeći predsednik Sjedinjenih Država, da nije pao od ruke atentatora, poput njegovog starijeg brata Džona F. Kenedija. Oko incidenta i identiteta počinioca, odmah se pojavio ogroman broj verzija, glasina i teorija…
Ubistvo u hotelu
Na primer, postoji verzija da su se Džon i Robert Kenedi, koji su svojevremeno obavljali dužnost državnog tužioca, previše aktivno borili protiv organizovanog kriminala. A drugi su za njihovo ubistvo okrivili CIA-u, sa kojom je Kenedi stariji imao težak odnos. Njegov mlađi brat, koji je važio za najverovatnijeg favorita sledeće predsedničke trke, navodno je postao žrtva zavere specijalnih službi.
5. juna 1968. Kenedi Mlađi je govorio u okviru kampanje u velikoj sali hotela „Ambassador“ u Los Anđelesu. Nakon što je završio govor, predsednički kandidat je otišao u drugu prostoriju.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Da bi to uradio, izabrao je najkraći put – kroz kuhinju. Dok je Robert prolazio pored grupe ljudi, jedan od njih, palestinski izbeglica Sirhan Bishara Sirhan, pucao je na njega iz revolvera. Dva metka pogodila su Kenedija u leđa i jedan u glavu. Ubica je takođe uspeo da povredi još pet osoba pre nego što je priveden.
Robert Kenedi je odveden u bolnicu, ali lekari su bili nemoćni- pacijent je preminuo dan kasnije. Sirhan je osuđen na doživotni zatvor.
Kasnije se ispostavilo da su se rezultati ispitivanja značajno razlikovali od opisa očevidaca. Dakle, svedoci navode da je Sirhan pucao iz blizine, dok je bio ispred svoje žrtve, a iz nekog razloga se pokazalo da su rane bile na leđima.
Takođe, ispaljeno je 13 hitaca (jedan od prisutnih novinara snimio je šta se dešava na magnetofon), dok je u Serhanovom revolveru bilo znatno manje metaka. Stoga se pojavila verzija da su zapravo bile dve ubice. Ali zašto niko nije primetio drugog zločinca?
Spekulisalo se da je Kenedija slučajno upucao sopstveni čuvar, a da je jednostavno bilo zgodnije da za ubicu proglase Sirhana.
Pažnju je privuklo i Sirhanovo čudno ponašanje. Dakle, nije mogao da objasni zašto je počeo da puca. Štaviše, ubica je tvrdio da se nije ni sećao kako je ušao u hotel, i kako je izvršio naknadne radnje… Ova osoba je jednostavno zaboravila sve što mu se desilo u poslednjih 10 ili 12 nedelja, iako se savršeno sećala događaja, npr., godinu dana pre ubistva.
Zombiji iz CIA-e?
Britanski pisac Piter Evans sugerisao je da je Sirhan iskorišćen, tako što mu je prethodno ispran mozak. Sumnja se da je ovo delo CIA-e, koja je razvila programe kontrole uma, kao što su npr., bili poznati projekti „Plava ptica“, „Artičoka“ i „MK Ultra“.
U ovim programima, ljudima se manipulisalo halucinogenim lekovima i hipnozom, tako da je njihov mozak naučio da reaguje na posebne komande. Nakon izvršenja takve komande, čovek ne treba da se seća ničega o tome šta je uradio, ili o onome što je tome prethodilo. Dakle, nije mogao da ukaže na one koji su ga poslali da ubije.
Idi i ubij!
Tako, američki pisac i novinar Džon Marks u knjizi „U potrazi za mandžurskim kandidatom“ pominje oficira CIA Morsa Alena, koji je sprovodio eksperimente na mladim sekretaricama iz kancelarije za upravljanje.
U početku je Alen, tokom sesija hipnotičkog uticaja, naredio sekretaricama da ukradu tajne dokumente iz sefa i predaju ih strancima (sve je to, naravno, sprovedeno pod njegovom ličnom kontrolom).
Zatim je 19. februara 1954. jednu sekretaricu stavio u dubok trans, a druga je pod hipnozom dala sledeću instrukciju- neka pokuša da probudi drugaricu, a ako to ne uspe, pucati u usnulu devojku.
Da bi to uradio, Alen je stavio pištolj u blizini. Bio je napunjen ćorcima, ali devojka za to nije znala. Kada nije uspela da je probudi, bez oklevanja je uzela oružje i opalila. Nakon što je Alen izveo potencijalnog „ubicu“ iz transa, devojka je zaboravila i šta je uradila, i naređenje koje je dobila.
Dr Ričard Kluft , klinički profesor psihijatrije na Univerzitetu Templ, i bivši predsednik Društva za kliničku i eksperimentalnu hipnozu, veruje da su tajne vladine agencije možda zaista istraživale i koristile ideju „tehnike kontrole uma“, ali je do sada ostalo nepoznato, koliko su uspešni bili rezultati ovog rada.
Istovremeno, prema Kluftu, hipnotisana osoba takođe može biti primorana da počini neki nepristojan čin, na primer, sugerišući mu da to vodi plemenitom cilju. Recimo da su njegovi najmiliji u opasnosti, a on to može sprečiti samo uništavanjem izvora opasnosti.
„U najopštijem smislu, ne možete hipnozom naterati čoveka da uradi nešto protiv svojih principa, ali ga možete prevariti šta zapravo radi, tako da na kraju uradi ono što i sam smatra za osudu“, rezimira profesor.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Webtribune.rs
