Naslovnica U FOKUSU U pripremi nacrt zakona o istopolnim zajednicama

U pripremi nacrt zakona o istopolnim zajednicama

Ovaj akt neće značiti da će biti dozvoljen brak između osoba istog pola već će se regulisati imovinsko-pravni odnosi između homoseksualnih parova

Srbija je spremna za istopolna partnerstva, ocenila je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić i pozvala sve zainteresovane pojedince i organizacije da učestvuju u debati za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, koja će trajati do 20. februara.

Polazne osnove za izradu tog nacrta objavljene su krajem sedmice na portalu eUprava, u debatu može svako zainteresovan da se uključi, a po završetku javne rasprave radna grupa će raditi na nacrtu zakona, a Vlada Srbije odlučivati o predlogu. Po ovom kalendaru, predlog zakona bi trebalo da se nađe u skupštini do kraja prolećnog zasedanja.

Autori i predlagači novog zakonskog akta ističu da on ne podrazumeva brak između osoba istog pola, jer je brak između homoseksualnih parova u Srbiji zabranjen ustavom. Legalizacija gej brakova podrazumevala bi promenu ustava, a za to je potrebna skupštinska većina i većina na referendumu.

Međutim, pošto su i bračna i vanbračna zajednica istog pola zabranjene Ustavom i Porodičnim zakonom, to znači da homoseksualne osobe koje žive zajedno nemaju pravo na nasleđivanje, zdravstveno osiguranje i penziju svog partnera.

– Zbog toga je osnovni smisao donošenja ovog zakonskog akta zapravo regulisanje imovinskih prava osoba koje žive u homoseksualnoj zajednici – ističe dr Zorica Mršević, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka, koja se nalazi na čelu radne grupe za pisanje Zakona o istopolnim zajednicama.

– Iako zakoni Srbije ne priznaju zajednice osoba istog pola, činjenica je da mnogo LGBT osoba godinama decenijama živi zajedno i u toj zajednici kupuje nekretnine, uzimaju kredite, dobijaju porodično nasledstvo i podižu decu iz prethodnih veza ili brakova. Neki od njih su izgubili partnera ili su se od njega rastali i nakon završetka te veze nemaju nikakva imovinska, nasledna, penziona ili prava iz oblasti socijalnog ili zdravstvenog osiguranja. Zbog toga smo smatrali da je neophodno doneti zakon koji će za početak regulisati imovinsko-pravne odnose između osoba istog pola – podseća dr Mršević.

– Ovim nacrtom zakona nije predviđeno usvajanje dece u homoseksualnim zajednicama i deca se pominju jedino u kontekstu obaveze izdržavanja od strane drugog partnera u istopolnoj zajednici. To konkretno znači da ako osoba iz prethodne veze ili braka ima dete, njen partner u istopolnoj zajednici ima obavezu da ga izdržava. Nismo hteli da „otvaramo” pitanje usvajanja ovim propisom, jer znamo da je naše društvo izričito protiv toga – ističe naša sagovornica i dodaje da je ovaj nacrt zakona pisan po uzoru na Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola Crne Gore, usvojenog u julu prošle godine kao i Zakon o životnom partnerstvu osoba istog spola Hrvatske iz 2019.

Nacrtom zakona je predviđeno da u slučaju bolesti jednog partnera, drugi partner ima pravo da bude obavešten o njegovoj bolesti, toku lečenja i drugim činjenicama koje se odnose na zdravstveno stanje i ima pravo da učestvuje u prihvatanju i biranju medicinskog tretmana. Partneri takođe imaju pravo da posećuju jedan drugog u zatvoru – po sadašnjem zakonu to pravo imaju samo roditelji, odnosno supružnici, braća i sestre.

Kako se definiše u Polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama reč je „o zajednici života dva punoletna lica istog pola, koja je registrovana pred nadležnim organom javne vlasti”. Ona se zasniva izjavom registrovanom kod matičara, voljom dva lica istog pola kojom se izražava pristanak za stupanje u istopolnu zajednicu zbog ostvarivanja zajednice porodičnog života.

Ova zajednica prestaje pod istim uslovima kao i tradicionalni brak – raskidom, poništenjem, smrću ili nestankom jednog od partnera, a raskid partnerstva može da zahteva jedan partner tužbom ili oba partnera sporazumno.

Predstavnici civilnog sektora podsećaju da je Srbija imala obavezu da donese zakon o registrovanom partnerstvu između osoba istog pola do oktobra 2019. godine – to je bilo predviđeno Akcionim za primenu nacionalne strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.

Nacrt zakona o istopolnim zajednicama je, podsećanja radi, treći pokušaj da se legalizuju zajednice LGBT osoba – Nacrt zakona o registrovanim istopolnim zajednicama civilni sektor je napisao još 2010. godine, a u julu prošle godine „Labris” i Centar za unapređenje pravnih studija predstavili su javnosti novi Model zakona o građanskom partnerstvu.

Da li će u slučaju ovog zakonskog akta važiti pravilo „treća sreća” i da li u Srbiji zaista postoji (politička) volja za regulisanje životnog statusa osoba manjinske seksualne orijentacije, saznaćemo do kraja prolećnog zasedanja skupštine.

(politika.rs)