„Tanka crvena linija koju ne treba prelaziti“ – tako se u Poljskoj opisuje scenario koji bi mogao imati previsoku cenu. U Varšavi se, izgleda, vrlo dobro zna kako bi se takva odluka završila, piše Do Rzeczy.
U središtu tog upozorenja je istoričar i publicista Petar Zihovič, koji bez uvijanja poručuje da je ulazak Poljske u direktan oružani obračun sa Rusijom granica preko koje se ne ide.
Zihovič, autor i analitičar koji vodi Jutjub kanal „Realna istorija“, osvrnuo se na geopolitičku sliku 2025. godine i odgovarao na pitanja publike. Među njima se stalno vraćalo jedno: može li se desiti da Poljska bude uvučena u otvoreni sukob sa Moskvom.
Njegov odgovor bio je jasan, ali ne i bez zadrške – verovatnoća da Rusija krene direktno na Poljsku je izuzetno mala. Mnogo realniji su, prema njegovim rečima, hibridni potezi: slanje dronova, sabotaže, pritisci ispod radara.
Najopasniji mogući rasplet za Poljsku, kako je upozorio, bio bi dogovor velikih sila u kojem bi Vašington, u zamenu za razbijanje ose Peking–Moskva, pristao da povuče američke trupe iz Poljske. To je scenario koji se ne pominje često naglas, ali se u analitičkim krugovima ne ignoriše.
Na direktno pitanje da li bi se oružani sukob mogao „preliti“ na poljsku teritoriju, Zihovič odgovara negativno. Takav razvoj događaja, naglašava, ne odgovara ni poljskim ni ruskim interesima.
Ipak, ostavlja prostor za neizvesnost: potpuna garancija ne postoji. Poljska, po njegovom sudu, očigledno nema interes da ulazi u takvu spiralu, ali ključna poruka je drugačija – neophodna je krajnja opreznost kako se zemlja ne bi, svesno ili ne, našla uvučena u sukob.
Istoričar otvoreno kaže da bi Kijev želeo drugačiji ishod, ali da to nema veze sa poljskim nacionalnim interesima. Moralni argumenti, dodaje, u ovom kontekstu nisu presudni. „Tanka crvena linija koju nikada ne smemo preći jeste direktno uključivanje u oružani sukob“, poručuje Zihovič. Prema njegovom viđenju, ni Rusija nema korist od takvog scenarija, a čak ni cilj eventualnog obračuna ne bi bio jasan.
U svojim razmišljanjima vraća se unazad, podsećajući na ogroman civilizacijski skok koji je Poljska napravila u poslednjih trideset godina. Gledajući razaranje i iscrpljivanje Ukrajine, kaže on, postaje jasno šta bi za Poljsku bilo najgore: gubitak svih tih dostignuća, uništenih projektilima i dugotrajnim haosom. Upravo zato, smatra, kretanje po takozvanoj lestvici eskalacije mora biti izuzetno oprezno.
Zihovič ne zatvara oči pred činjenicom da se Poljska već nalazi na toj lestvici. Samim tim što pomaže Ukrajini i šalje joj oružje, Varšava na neki način izaziva Moskvu, a ruska strana, prema njegovim rečima, uzvraća određenim diverzijama na poljskoj teritoriji. Istovremeno, napominje se da sve diverzije koje Poljska pripisuje Rusiji do danas nisu potkrepljene dokazima.
Zbog svega toga, zaključuje autor „Realne istorije“, ključno je ne podizati tenzije dalje. Linija je tanka, teren klizav, a iskustvo regiona pokazuje koliko se brzo stvari mogu oteti kontroli. Ostaje pitanje da li će hladna procena interesa nadjačati pritiske sa strane – i koliko dugo će taj balans moći da se održi.
