Nemačka politika doživela je presedan koji bi mogao dugoročno oblikovati njen pravac – Hrišćansko-demokratska unija (CDU), vodeća konzervativna stranka u zemlji, prvi put je uspela da progura inicijativu u Bundestagu uz podršku krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD).
Ovaj potez je izazvao politički zemljotres, jer je srušena dugogodišnja barijera između tradicionalnih političkih partija i snaga koje se u Nemačkoj smatraju ekstremnim.
Ovaj događaj dolazi u kritičnom trenutku za nemačku politiku. Sa predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 23. februara, CDU pod vođstvom Fridriha Merca sve više naginje desnom krilu, čime nastoji da odgovori na rastuće nezadovoljstvo birača po pitanju migracione politike.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovakav potez donosi ne samo političke posledice za CDU, već i otvara pitanje o budućnosti nemačke demokratije i stabilnosti njenog političkog sistema.
Radikalizacija debate o migraciji
Glavni povod za ovaj potez bio je tragičan incident u bavarskom gradu Ašaafenburgu, gde je državljanin Avganistana, koji je odbijen za azil, ubio muškarca i dete. Ovaj slučaj ponovo je gurnuo pitanje migracije u središte političkih rasprava.
CDU je iskoristila ovaj događaj da pojača svoj pritisak na aktuelnu vlast i predložila mere koje uključuju strožu kontrolu granica i „doslednu deportaciju“ onih koji nemaju pravo da ostanu u zemlji.
Međutim, CDU je imala problem – za usvajanje predloga bila joj je potrebna podrška drugih stranaka. Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca (SPD), Zeleni i Liberali (FDP) odbili su da glasaju za predlog, smatrajući ga previše radikalnim.
U tom trenutku, CDU se suočila sa dilemom: ili će odustati od inicijative, ili će prihvatiti podršku AfD-a. Izabrali su drugu opciju, što je dovelo do burnih reakcija u Bundestagu i van njega.
Rušenje političkog tabua
Od kraja Drugog svetskog rata, nemački politički establišment održavao je striktan konsenzus da se ne sarađuje sa ekstremnom desnicom. AfD, kao stranka poznata po svojim nacionalističkim i antimigrantskim stavovima, bila je izolovana u Bundestagu, bez mogućnosti da utiče na donošenje odluka.
Međutim, CDU je prekršila ovo pravilo – i to po pitanju koje je već godinama jedno od najosetljivijih u nemačkom društvu.
Predlog CDU-a, iako neobavezujući, prošao je tesnom većinom od 348 glasova za i 345 protiv, uz 10 uzdržanih. Ključni glasovi došli su upravo iz AfD-a, što je izazvalo buru osuda iz redova vladajuće koalicije i nevladinih organizacija.
Kancelar Olaf Šolc optužio je CDU da „ruši temelje posleratnog političkog poretka“ i upozorio da su ovakvi potezi opasni. Njegovi partijski saborci iz SPD-a reagovali su burno, uzvikujući „Sram vas bilo!“ u Bundestagu nakon glasanja.
CDU se brani: „Cilj opravdava sredstva“
Fridrih Merc, lider CDU-a i kandidat za novog kancelara, pokušao je da opravda svoju odluku. „Možda je AfD omogućila usvajanje ovog predloga, ali postavlja se pitanje – da li ćemo nemo posmatrati kako nasilje nad našim građanima eskalira, ili ćemo delovati?“ – izjavio je Merc. On je, međutim, dodao da mu nije prijatno što mu je u tome pomogla AfD.
Ova izjava nije umirila kritičare. Mnogi su u njoj videli politički manevar koji ima za cilj pridobijanje glasova desnih birača uoči izbora. CDU, koja je decenijama bila partija desnog centra, sada sve više naginje ka desnici, pokušavajući da spreči dalje jačanje AfD-a.
AfD slavi – i dobija na snazi
Dok su se u CDU-u branili od optužbi, u AfD-u su slavili „istorijski trenutak“. „Hvala vam, gospodine Merc, vi ste omogućili ovo!“, izjavio je poslanik AfD-a Bernd Baumann, ne krijući zadovoljstvo.
Ono što dodatno zabrinjava političke elite u Berlinu jeste da je ovaj potez CDU-a imao suprotan efekat – umesto da oslabi AfD, on je dodatno ojačao njihove pozicije. Prema poslednjim anketama, CDU je izgubila deo podrške i sada ima 28%, dok je AfD porastao na 20%.
Ovo je podstaklo pojedine političare da ozbiljno razmotre zakonsku zabranu AfD-a. Postoje inicijative da se Ustavnom sudu podnese zahtev da se utvrdi da li je ova stranka antidemokratska i da li krši osnovne vrednosti nemačkog ustava.
Međutim, mnogi smatraju da bi zabrana AfD-a bila kontraproduktivna, jer bi joj donela status „žrtve sistema“ i dodatno povećala njenu popularnost.
Šta ovo znači za budućnost Nemačke?
Ovaj događaj predstavlja značajnu prekretnicu u nemačkoj politici. CDU je sada na raskrsnici – da li će nastaviti da se pomera ka desnici u pokušaju da spreči rast AfD-a, ili će se vratiti u centar, rizikujući da izgubi birače koji žele oštriju politiku prema migrantima?
AfD, s druge strane, dobija vetar u leđa. Bez obzira na to da li će CDU nastaviti da sarađuje s njima ili ne, ovo je pokazatelj da su postali relevantan faktor u nemačkoj politici.
Odluka CDU-a da prekrši dugogodišnji politički tabu mogla bi označiti početak novog perioda u nemačkoj politici – perioda u kojem će ekstremna desnica igrati sve veću ulogu.
Da li će to dovesti do dugoročnih promena, ili će CDU uspeti da povrati balans, ostaje da se vidi nakon izbora 23. februara.
Jedno je sigurno – Nemačka više nije ista kao pre, a njen politički pejzaž nikada nije bio nestabilniji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
