[adsenseyu2]
Pronalazak neidentifikovanog teksta u Mađarskoj je doveo do brojnih pokušaja otkrivanja autora i dešifrovanja njegovog sadržaja. Mnogi naučnici su proučavali tekst, poznat kao Rohonc kodeks, pokušavajući da shvate njegovo značenje, ali i da otkriju ko ga je i kada napisao. Međutim, ti napori ni danas nisu urodili plodom, a poreklo teksta i njegovo značenje su još uvek misterija.
Rohonc kodeks je otkriven u Mađarskoj početkom 19. veka. Veruje se da se nalazio u ličnoj biblioteci grofa Gustava Bothijanja, pre nego što je on donirao čitavu biblioteku Mađarskoj akademiji nauka. Kada se kodeks pojavio, činilo se da potiče iz srednjevekovnog doba.
Međutim, tekst koji izgleda predstavlja stari mađarski rukopis, potpuno je nerazrešiv. Misteriozni tekst je naveo mnoge da se zapitaju šta rukopis znači, ko ga je napisao i koju je svrhu imao. Mnoga od ovih pitanja su i dalje neodgovorena, pošto autor nije identifikovan, a tekst još uvek nije preveden.
Sveukupno, Rohonc kodeks sadrži 448 strana nedešifrovanog teksta, koji je sličan starom mađarskom jeziku, pošto su oba napisana zdesna na levo i imaju slične kombinacije slova. Naučnici tvrde da bi rukopis mogao da bude i hindi, ali i stari mađarski, iako nema neke osobine ni iz jednog ni iz drugog jezika. Broj različitih simbola je ogroman, uz oko 10 puta više simbola nego u bilo kojem drugom poznatom alfabetu.
[adsenseyu4]
Papir kodeksa ima jedinstveni vodeni žig. Svaka strana sadrži vodeni žig koji izgleda kao sidro, koje se nalazi u krugu, koji se nalazi u šestokrakoj zvezdi. Sam vodeni žig izgleda potiče iz perioda 1529.-1540. godine, iako je kodeks izgleda ranije napisan. Upravo zbog toga je teško odrediti kada je tačno tekst napisan, iako je moguće da je knjiga prepisana u nekom trenutku.
Kodeks pored teksta sadrži i oko 87 ilustracija na kojima su prikazane bitke, pejzaži i religijske ikone, koje ukazuju na više različitih religija, uključujući hrišćanstvo, hinduizam i islam. Neki stručnjaci navode da je tekst morala napisati neka kultura u kojoj su sve tri navedene religije bile zastupljene.
Pokušaji prevođenja kodeksa su doveli do nekoliko teorija. Postoji puno varijacija u ovim teorijama, pošto se naučnici još nisu složili ni oko toga o čemu se radi u tekstu. Istraživač Marius Adrijan Oancea dao je hipotezu da je tekst napisan na starom mađarskom alfabetu i da sadržaj ima veze sa Novim zavetom. Ta hipoteza se naziva Hipoteza o starom mađarskom alfabetu.
Maheš Kumar Sing veruje da je tekst u stvari varijacija Brahmi rukopisa iz Indije i da treba da se čita sleva na desno, od vrha nadole. Ova hipoteza se naziva Brahmi-Hindi hipoteza. Sing tvrdi da je preveo prve 24 strane na Hindi, a onda preveo te 24 strane na mađarski. Prema ovom prevodu, kodeks počinje apokrifnim učenjem, koje prati meditativni prolog, a zatim se priča o Isusovom detinjstvu. Deo Singovog prevoda uključuje:
„he bhagwan log bahoot garib yahan bimar aur bhookhe hai / inko itni sakti aur himmat do taki ye apne karmo ko pura kar sake“
Što prevedeno na srpski znači:
„O moj Bože! Ovde su ljudi veoma siromašni, bolesni i gladni, te im zato daj dovoljno snage da zadovolje svoje potrebe“.
Međutim, Singov prevod je ubrzo iskritikovan zbog nedostatka doslednosti, a mnogi ga smatraju i prevarom.
[adsenseyu4]
Vijorika Enehiuk je takođe pokušala da prevede tekst, došavši do zaključka da se tekst čita zdesna nalevo, od dna prema vrhu i da je on napisan vulgarnim latinskim dijalektom Dačije. Ta hipoteza se naziva Dačo-romanska hipoteza. Ovaj prevod zaključuje da tekst potiče iz 11. ili 12. veka i da su ga napisali Blaki ljudi, koji su se borili protiv Mađara i Pečenega. Deo tog prevoda uključuje:
„Deteti lis vivit neglivlu iti iti itia niteren titius suonares imi urast ucen“
Što prevedeno na srpski znači:
„U velikim brojevima, u žestokoj bici, bez straha idu heroji. Probijaju se s velikom bukom, ubijajući Mađare!“.
Enehiuk je takođe kritikovana zbog nedostatka doslednosti, a njen rad kao lingviste i istoričara smatra se „nenaučnim“.
Na kraju, Atila Njiri iz Mađarske, navodi da strane, kada se okrenu naopačke, predstavljaju sumersku ligaturu. Njegova hipoteza naziva se Sumero-mađarska hipoteza. Njegov prevod uključuje:
„Eljött az Istened. Száll az Úr. Ó. Vannak a szent angyalok. Azok. Ó“.
Što prevedeno na srpski znači:
„Vaš Bog je došao. Gospod leti. O, tu su i anđeli“.
Kao i drugi, Njirijev prevod je takođe iskritikovan zbog nedostatka doslednosti. Priča se da je bio suviše slobodan sa preuređivanjem simbola, što bi u suštini moglo da se prevede na beskrajno puno načina.
Metodički i kompjuterski pokušaji prevođenja su takođe sprovođeni. Međutim, nijedan od tih pokušaja nije uspešno preveo kodeks. Neki istraživači poput Leventa Zoltana Kiralja, došli su do prihvaćenih zaključaka o strukturi knjige, tj. da se ona odnosi na Isusov život. Iako to nije dalo konačan zaključak odakle kodeks potiče, pomoglo je da se suzbiju teorije da je sama knjiga prevara.
Moguće je da će uz dalje proučavanje, Rohonc kodeks moći u potpunosti da se shvati. Za sada, on predstavlja tekstualni trag jedne od misterija drevne prošlosti čovečanstva.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
