Organizovani kriminal objavio je rat Vladi Ekvadora. Talas napada i kidnapovanja, koji se dešavaju od nedelje, proširio je sukob i otkrio neviđenu bezbednosnu krizu u zemlji, koja je za nekoliko godina postala „kraljevstvo“ dilera droge.
Pripadnici vojske u Gvajakilu patroliraju gradskim ulicama, zaustavljaju i pretresaju vozila i proveravaju dokumenta vozača, nakon što je predsednik Ekvadora Danijel Noboa uveo režim „unutrašnjeg oružanog sukoba“.
Prodavnice u ovom mestu su zatvorene, a na ulicama nema ljudi.
Nekoliko faktora dovelo je do procvata tih bandi, uključujući štetne posledice pandemije, povlačenje države iz ključnih oblasti poslednjih godina, kao i „uspešan posao“ sa drogom u dolarizovanoj zemlji bez Centralne banke.
Poslednja dva uslova bila su obećanja argentinskog predsednika Havijera Mileija, koja do sada nisu ostvarena.
Dolarizacija, koju je 2000. sproveo tadašnji predsednik Jamil Mahuad, uspela je da kontroliše hiperinflaciju nakon duboke finansijske krize, ali je povećala siromaštvo, osim u godinama bivšeg levičarskog predsednika Rafaela Koree (2007-2017), i smanjila kapacitet da se kontroliše privreda (tako što nije u stanju da upravlja monetarnim pitanjem).
Sa prestankom vladavine Rafaela Koree i kasnijim pogoršanjem bezbednosti, kriminalne bande su ojačale dok su po volji prale nezakonit novac.
[adsenseyu1]
Dolar omogućava trgovcima drogom da izbegnu devalvaciju i lakše prebacuju novac između zemalja, u godinama kada su velike grupe postale internacionalizovane.
„Kako je trgovina drogom toliko napredovala u Ekvadoru?“, pitao je novinar Danijela Nobou, tadašnjeg predsedničkog kandidata, 2023.
„Prvo, zato što nema prave granične kontrole, jer su naše luke potpuno nezaštićene. Drugo, zato što smo dolarizovani i to pomaže narkoterorizmu, jer valuta ne mora da se menja. Jednostavno dolari ulaze i izlaze. Nema traga razmeni“, odgovorio je Noboa.
Izveštaj Strateškog centra za geopolitiku (CELAG) izneo je zastrašujuće podatke: 2021. godine u finansijskom sistemu je „oprano“ 3,5 milijardi dolara, što je skoro trostruko više od procenjene 1,2 milijarde dolara između 2007. i 2016.
„Šest godina haosa ostavile su obeshrabrujući društveni i ekonomski balans: siromaštvo, nasilje i institucije su zarobljene trgovinom drogom“, navodi se u izveštaju.
Ekvador – „logistički štab“
Predsednik Ekvadora Danijel Noboa proglasio je vanredno stanje u zemlji kako bi se uspostavio red u zatvorima i dodao da je uveden režim „unutrašnjeg oružanog sukoba“.
Ekonomista Ludving Alvarez Rengifo je u nedavnom intervjuu za RT istakao da je glavni uzrok krize ekonomski“.
„Moramo da napadnemo dodolarizaciju. Ona je omogućila da Ekvador posle 23 godine, nakon što je bio podvrgnut tom neprikladnom režimu monetarne politike, za kriminalne centre širom sveta postane logističko sedište“, istakao je.
Prema Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI–TOC), Ekvador, koji se nalazi između Kolumbije i Perua, dve najveće zemlje koje proizvode drogu, postao je „superput kokaina“.
Pored lokalnih grupa, ova zemlja je dom međunarodnih kriminalnih organizacija, uključujući one iz Kolumbije, Meksika, Albanije i Kine.
Zatvori kao leglo kriminala
Povećanje proizvodnje droge i ilegalne trgovine oružjem dovelo je do rasta stope ubistava u poslednjoj deceniji. Samo u 2023. godini dostigao je 7,07 poena u merenju GI-OCD, što premašuje globalni prosek kriminala od pet poena.
[adsenseyu4]
Ovaj pokazatelj uključuje krivična dela kao što su trgovina ljudima, krijumčarenje životinja i biljaka, iznuda, ilegalna trgovina oružjem, trgovina drogom, ilegalna trgovina falsifikovanim proizvodima, kriminalne mreže, mafije, elektronski i finansijski kriminal, transnacionalne kriminalne organizacije.
Usred ove situacije, nijedna od najnovijih vlada nije uspela da kontroliše nefunkcionalni zatvorski sistem, koji je postao leglo kriminala i gde broj osuđenika, koji je mnogo veći od kapaciteta zatvora, podstiče nasilje.
Bivši predsednik Rafael Korea je istakao da sadašnja kriza nije odgovornost Noboe, „koji je na funkciji šest nedelja“, već njegovih prethodnika, Lenjina Morena i Giljerma Lasa, koje je okrivio da su dozvolili infiltraciju mafije organizovanog kriminala unutar države.
Bivši predsednik, koji je tokom svoje administracije napustio Ekvador kao drugu najbezbedniju zemlju u Latinskoj Americi, priznao je da je u toj zemlji oduvek postojao organizovani kriminal, ali je pojasnio da je „ključna razlika“ u tome što sada postoji „infiltracija oružanih snaga i policije“.
U Ekvadoru se trenutno odigraju 42 ubistva na 100.000 stanovnika, što ga svrstava u najnasilnije u regionu i jedno od pet najnasilnijih u svetu.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
