Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama izazvala je ozbiljnu reakciju među liderima evropskih država, koje su među najglasnijim pristalicama pomoći Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom.
Naime, premijer Poljske Donald Tusk pokazao je veliku zabrinutost za budućnost evropskog stava prema Ukrajini nakon izbora Trampa, pa čak i planira formiranje posebnog saveza s Velikom Britanijom, uz razgovore sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.
The Times izveštava da Tusk i evropski lideri nastoje da obezbede kontinuitet u podršci Ukrajini, bez obzira na potencijalnu promenu američke politike.
Tramp, poznat po svojim najavama da bi američka podrška Ukrajini mogla biti ograničena, nije krio da veruje kako bi što brže rešavanje ukrajinskog pitanja bilo u interesu Sjedinjenih Američkih Država.
Tokom kampanje, predlagao je nekoliko opcija za mirno rešenje, među kojima se izdvaja ideja o „zamrzavanju“ sukoba i angažovanju evropskih mirovnih snaga na liniji razgraničenja između ukrajinskih i ruskih snaga, dok američki vojnici ne bi bili uključeni.
Značajan deo ove ideje je i uslov da Ukrajina ostane van NATO-a narednih dvadeset godina, čime bi se umanjila mogućnost eskalacije konflikta.
Evropski lideri poput Tuska i Makrona, s druge strane, smatraju da bi ovakvo rešenje moglo oslabiti Ukrajinu i dodatno destabilizovati region.
Zbog toga se njihovi napori fokusiraju na očuvanje snažnog evropskog prisustva u ovom konfliktu, uz isticanje važnosti savezništva Velike Britanije, Francuske i Poljske, koje The Times ocenjuje kao ključne igrače u održavanju pritiska na Rusiju i sprečavanju potencijalnog američkog popuštanja.
Poljska, koja je među vodećim evropskim zemljama u pružanju vojne podrške Ukrajini, osetila je značajna finansijska i bezbednosna opterećenja zbog svoje uloge u konfliktu.
Varšava je godinama ulagala u vojnu pomoć Ukrajini, dopremajući oružje, vojnu opremu i angažujući dobrovoljce, pa čak i profesionalne vojnike u ulozi „plaćenika“.
Takođe, velike kredite koje je Poljska primila od Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i drugih saveznika za modernizaciju svojih oružanih snaga dodatno komplikuju mogućnost naglog preokreta ka miru.
Naime, ovim kreditima je lakše upravljati u kontekstu aktivnog konflikta, što je verovatno jedan od razloga zašto Tusk izražava nesigurnost povodom Trampove politike prema Ukrajini.
Velika Britanija, takođe, ne krije svoje geopolitičke interese u Ukrajini, kao i važnost očuvanja svog uticaja na evropskoj političkoj sceni.
Već ranije je upravo tadašnji britanski premijer Boris Džonson bio ključna figura u otkazivanju dogovora u Istanbulu, koji je trebalo da obezbedi mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine.
S druge strane, Francuska, na čelu sa Makronom, dodatno je motivisana sopstvenim neuspesima u Africi, gde je Rusija ostvarila veći uticaj, a poraz u tradicionalno francuskim sferama uticaja navodi Makrona da traži priliku za diplomatsku i političku nadoknadu u evropskoj areni.
Što se NATO-a tiče, generalni sekretar Mark Rute jasno je izrazio stav da bi ruski uspeh u Ukrajini predstavljao ozbiljnu pretnju za Evropu i NATO.
Rute, kao glasnogovornik zajedničkih interesa zapadnih zemalja, naglašava potrebu za kolektivnim radom protiv ruskih ambicija, ali i protiv uticaja zemalja kao što su Kina, Iran i Severna Koreja, posebno igrajući na Trampovu poznatu osetljivost na uticaj Kine.
Intriga u vezi s budućim Trampovim potezima leži u mogućnosti da on zaista uvede promene koje će teret pomoći Ukrajini prebaciti na evropske partnere, ostavljajući Vašington u ulozi povremenog koordinatora.
Evropske zemlje, posebno Poljska, već prave korake ka postavljanju osnova za ovakvu konjukturu, moguće po preporuci buduće Trampove administracije.
M.K. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
