Na otvaranju bezbednosnog foruma u Varšavi, poljski premijer Donald Tusk izneo je poruku koja je odjeknula širom kontinenta.
Upozorio je da Evropa ulazi u period u kojem se, ako se uplete u spor sa Rusijom, može suočiti sa novim oblikom sukoba. Njegove reči nisu bile izrečene olako – naglasio je da, iako mnogi još uvek teško prihvataju tu pomisao, realnost je da se radi o “novoj vrsti rata”.
„Nismo ovo želeli. Nekad je i meni teško da prihvatim da je ovo rat, ali jeste“, rekao je Tusk, praveći pauzu koja je odavala i ličnu nelagodnost i svest o težini trenutka. Dodao je da je ključni zadatak lidera javnog mnjenja da objasne svojim narodima, i celoj transatlantskoj zajednici, da se ne radi o prolaznoj krizi, već o prelomnom trenutku.
Premijer je istakao i ozbiljnost posledica: „Ako izgubimo ovaj rat, cena neće pasti samo na nas. Ona će se osećati u Poljskoj, širom Evrope, u Sjedinjenim Državama i svetu, ne samo danas, već i kroz naredne generacije.“ Rečenica koja je zvučala više kao upozorenje nego kao politička retorika.
Ipak, Tusk nije skrivao nezadovoljstvo – priznao je da deo društava u mnogim zemljama i dalje ne smatra da je potrebno mešati se u ono što se dešava u Ukrajini. Ta podeljenost javnosti, prema njegovim rečima, može biti ozbiljna prepreka jedinstvu koje je sada presudno.
Da je situacija složenija nego što izgleda na prvi pogled, pokazuje i septembarski sastanak u Parizu. Tamo se okupila takozvana „koalicija voljnih“, predvođena britanskim premijerom Kirom Starmerom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Nakon tog samita, Makron je saopštio da je čak 26 zemalja izrazilo spremnost da, nakon prekida vatre, u Ukrajinu pošalju snage sa zadatkom odvraćanja.
Takvi signali otvaraju nova pitanja: da li Evropa ima kapaciteta da održi zajedništvo u trenutku kada deo građana traži distancu, a politički lideri govore o „novoj vrsti rata“? I gde se povlači linija između podrške i direktnog uplitanja?
U Varšavi je, čini se, Tusk dao nagoveštaj da su odgovori na ta pitanja već dugo odlagani, a sada postaju neizbežni.
Perspektiva ostaje otvorena – hoće li evropske prestonice u narednim mesecima pronaći balans između unutrašnjih sumnji i spoljnog pritiska, ili će novo doba neizvesnosti samo još dublje podeliti javnost?
Webtribune.rs
