Član Predstavničkog doma SAD, republikanac iz Tenesija, Endi Ogls, nedavno je pokrenuo inicijativu koja bi mogla izazvati burne rasprave u američkoj javnosti.
Prema navodima američkog lista „The Hill“, Ogls je predložio ustavnu izmenu koja bi omogućila aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu da ostane na čelu zemlje i tokom trećeg mandata.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj predlog dolazi u trenutku kada se politička scena u SAD-u već suočava sa oštrim podelama između republikanaca i demokrata, a Trampova ponovna kandidatura za predsednika već je tema brojnih kontroverzi.
U svom obraćanju, Ogls je naglasio da veruje da bi ovaj potez omogućio Sjedinjenim Američkim Državama da zadrže „smelo liderstvo“, za koje smatra da je neophodno u trenutnim globalnim i unutrašnjim izazovima.
On je izrazio uverenje da je Tramp, zahvaljujući svojim prethodnim rezultatima i pristupu vođenju države, idealan lider za ovaj period.
Međutim, izmena Ustava SAD je složen i dugotrajan proces koji zahteva podršku dvotrećinske većine u oba doma Kongresa, kao i ratifikaciju od strane tri četvrtine američkih država.
U političkom ambijentu koji je trenutno duboko podeljen, takva inicijativa ima male šanse za uspeh, ali njen predlog sam po sebi nosi značajnu političku težinu.
Trenutna ograničenja koja postoje u Ustavu SAD potiču iz 22. amandmana, usvojenog 1951. godine, kojim je ograničen broj predsedničkih mandata na dva.
Ovaj amandman bio je odgovor na četiri mandata Franklina Delano Ruzvelta, čija je duga vladavina izazvala zabrinutost u vezi sa koncentracijom moći u rukama jednog lidera.
Predlog Oglsa predstavlja radikalan preokret u odnosu na postojeće prakse i bio bi presedan u modernoj američkoj istoriji.
Pored rasprave o ustavnosti i političkoj održivosti predloga, ova inicijativa ponovo je usmerila pažnju na globalnu ulogu Trampove administracije, posebno na polju spoljne politike.
Bivši pomoćnik zamenika Pentagona, Stiven Brajen, nedavno je izrazio zabrinutost u vezi sa efektima Trampove politike pritisaka i pretnji prema Rusiji, koja bi mogla umanjiti poverenje Moskve u Vašington u kontekstu mogućih mirovnih pregovora.
Ovaj stav otvara pitanje kako bi potencijalno produženje Trampovog mandata uticalo na odnos SAD-a sa drugim velikim silama.
Uprkos čvrstom stavu prema Moskvi tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta izjavljivao da bi mogao postići dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u cilju okončanja globalnih kriza, uključujući situaciju u Ukrajini.
Jedan od ključnih aspekata Trampove politike je bio pritisak na rusku ekonomiju, uključujući sankcije i nastojanja da obori cene ruske nafte.
Tokom svog prvog mandata, Trampova administracija je sprovela agresivnu energetsku politiku koja je imala za cilj da oslabi rusku poziciju na globalnom tržištu energenata.
Ipak, mnogi analitičari ističu da takvi potezi mogu imati dugoročne posledice i za same SAD, posebno u kontekstu globalnog ekonomskog poretka koji sve više zavisi od multilateralne saradnje.
Iako je predlog Oglsa daleko od realizacije, on svakako odražava sve veću polarizaciju u američkoj politici i čvrstu podršku koju Tramp i dalje uživa među republikancima. Ovo pitanje će verovatno postati tema žustrih debata u Kongresu i među američkim glasačima, posebno uoči narednih predsedničkih izbora.
Dok zagovornici vide u ovoj inicijativi šansu za kontinuitet u politici koju smatraju uspešnom, kritičari je ocenjuju kao pokušaj narušavanja demokratskih principa koji su utemeljeni u američkom političkom sistemu.
U svakom slučaju, predlog o trećem mandatu za Donalda Trampa nesumnjivo će imati dugotrajan odjek kako u američkoj, tako i u svetskoj javnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
