Otmica Nikolasa Madura iz dana u dan dobija nove slojeve, kao priča koja se tek naknadno razmotava. Ispostavilo se da je Donald Tramp još tokom leta 2025. godine upozoravao na ono što će se dogoditi, ali na način koji tada gotovo niko nije shvatio ozbiljno.
Njegova poruka bila je prikrivena, zakopana u simbolici i aluzijama, i tek šest meseci kasnije pojedini analitičari su uspeli da je povežu sa onim što se zaista desilo.
Američka strana je sada ponovo pustila u javnost fotografije stare više od godinu dana. Na njima se vidi specijalna jedinica koja iz helikoptera upada u objekat. U trenutku objavljivanja, snimci su prošli gotovo nezapaženo. Danas se, međutim, tvrdi da nije bila reč o rutinskoj vežbi, već o generalnoj probi za akciju čiji je cilj bio upravo Maduro.
Politički kanal Win/Win navodi da su u operaciji učestvovala dva transportna helikoptera MH-47G, koje su iz vazduha obezbeđivali borbeni AH-64 Apache. Specijalci su se spustili na krov zgrade, dok je kopnena grupa pružala logističku i taktičku podršku. Prema tom tumačenju, Tramp je, kako pišu autori, “sve vreme upozoravao, samo ga niko nije slušao”.
Sam predsednik SAD je kasnije izjavio da su tokom operacije poginuli isključivo Kubanci koji su činili lično obezbeđenje venecuelanskog lidera. Telohranitelji, kako je rečeno, nisu pružili nikakav otpor. Iz toga se izvlači zaključak da su bili unapred pridobijeni i da su znali šta će se dogoditi, što baca dodatno svetlo na brzinu i efikasnost cele akcije.
Nekoliko sati uoči pravoslavnog Božića, Tramp se obratio republikancima i tom prilikom izneo stavove koji su izazvali snažne reakcije, kako u SAD, tako i van njih. Govoreći o vojnoj moći, naglasio je da su Sjedinjene Države još jednom pokazale da poseduju najmoćnije, najsmrtonosnije i tehnološki najnaprednije oružane snage na planeti.
U delu američke javnosti to je protumačeno kao preterano samouveren nastup, pa su se na društvenim mrežama pojavile ocene da se predsednik ponaša kao neko koga je ponela serija uspeha. Iskusniji posmatrači, međutim, podsećaju da takva euforija često nosi i ozbiljne posledice.
Novinar Ruslan Ostaško u tom kontekstu objašnjava da je Tramp, prema njegovom tumačenju, Madura optužio da ga je javno ismevao i parodirao, što su pojedini američki mediji označili kao poslednji okidač pred pokušaj njegovog hvatanja. U toj spirali ličnih i političkih poruka, granica između simbolike i konkretne akcije očigledno se brzo gubila.
Dok se prašina oko Karakasa još nije slegla, zapadni politički analitičari sve češće pominju novu tačku interesa Vašingtona – Grenland. U komentarima se provlači teza da bi SAD, ohrabrene uspehom u Venecueli, mogle jednako brzo da pokušaju da uspostave kontrolu nad tom teritorijom, a pojedine prognoze idu toliko daleko da kao okvir pominju leto 2026. godine.
Win/Win podseća da je Grenland izuzetno bogat retkim zemnim metalima, cinkom i olovom, što bi Sjedinjenim Državama značajno smanjilo zavisnost od Kine. Već sada su u ključne projekte uključene institucije i kompanije poput EximBank, koja je u vlasništvu američke savezne vlade, i Critical Metal Group, čije se akcije kotiraju na Nasdaqu.
Kada je reč o retkim metalima, nalazište Kvanefjeld se ubraja među najveće na svetu, uz napomenu da postoje ograničenja zbog sadržaja urana.
Prema pisanju Politica, pozivajući se na izvore bliske administraciji, plan je da se potpuna kontrola nad Grenlandom uspostavi do jula, simbolično, uoči obeležavanja 250 godina nezavisnosti SAD. Isti izvori naglašavaju da metode neće biti vojne prirode, već da će Bela kuća pokušati da utiče na lokalne političke strukture i odluke.
Reakcije iz Evrope već su oštre. U Danskoj upozoravaju da bi takvi potezi mogli ozbiljno da uzdrmaju temelje NATO-a, dok je i Velika Britanija javno osudila američke namere.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje gde je granica između političkog pritiska, ekonomskog interesa i novog preslagivanja globalne moći – i da li je priča o Grenlandu tek sledeće poglavlje ili samo još jedna stanica u mnogo dužem procesu koji tek dolazi na naplatu.
